Korisno

25 pogrešnih misli koje imate svaki dan, a komplikuju vam život

One su opterećenje za vaš um i psihu – izbacite ih

25 najčešćih grešaka u razmišljanju koje mogu da zakomplikuju život – izbacite ih iz svog uma, glave i podsvesti. Samo vas opterećuju…

Iako bi sve u životu trebalo da bude jednostavno, često nije. Tako je i sa mislima. Kada u mislima prihvatamo samo jedne informacije, druge odbijamo, možemo da budemo u zabludi. Takođe, kada gledamo sve crno-belo, moždanne vidimo da u crnom ima tračak svetlosti i beline koji treba pratiti.

Ovo su 25 najčešćih grešaka u razmišljanju koje mogu da zakomplikuju život:

  1. Prekomerna generalizacija je zaključak zasnovan na jednom slučaju (prevodimo sa posebnog na opšte). Jedan prijatelj je izdao – svi okolo su izdajnici itd.
  2. Crno-belo razmišljanje – dijametralno različiti pogledi u zavisnosti od postojećih uslova (volim, mrzim, itd.).
  3. Čitanje misli – znamo šta drugi misle (tačnije, mislimo da znamo, iako u stvarnosti ne znamo).
  4. Personalizacija – sve reči i radnje drugih doživljavamo kao reakciju na nas, iako je to daleko od slučaja. Često verujemo da su negativni postupci drugih usmereni protiv nas. Međutim, druga, verovatnija objašnjenja za njihovo ponašanje se ne razmatraju.
  5. Predviđanje budućnosti – uvereni smo u ono što ne znamo sa sigurnošću (baviš se besmislenim i neosnovanim predviđanjima).
  6. Filtriranje je fokusiranje samo na pojedinačne detalje koji potvrđuju ispravnost našeg zaključka (pri čemu se ignorišu činjenice koje su u suprotnosti sa ovim).
  7. Katastrofizacija je stalno očekivanje nevolje ( strah ima velike oči).
  8. Postavljanje neraskidivih pravila za nas i druge (kada iz nekog razloga verujemo da treba da bude ovako, a ne drugačije).
  9. Preterivanje – događajima dajemo dodatni značaj (od krtičnjaka pravimo planine).
  10. Emocionalno opravdanje – događaje tumačimo na osnovu osećanja (na primer, osećam se loše – to znači da je veza loša).
  11. Etiketiranje – sebi i onima oko nas dodeljujemo globalne kvalitete (po pravilu su takve etikete negativne, kao što je “on je budala” itd.).
  12. Devalvacija pozitivnog – ignorišemo pozitivno u sebi i u drugima (kao što smo skloni da obraćamo pažnju na negativno).
  13. Okrivljavanje – smatramo nekoga izvorom svojih neuspeha (po pravilu, odgovornost prebacujemo na nekoga ko nam je blizak, verujući da je zbog njih sve pošlo naopako za nas).
  14. Pristrasno poređenje – verujemo da je svima bolje (tipično za ljude sa niskim samopoštovanjem).
  15. Žaljenje – verujemo da smo u prošlosti mogli da postupimo drugačije i umesto da jednostavno “učimo na svojim greškama” i idemo dalje, “kopamo” u prošlost
  16. Potreba za dovršenjem je potreba da se postigne završetak u važnom pitanju, dobije odgovor i izbegne osećaj sumnje i neizvesnosti (potreba da se zatvori geštalt).
  17. Efekat otpora je sklonost da uradimo nešto suprotno od onoga što nam neko kaže ili savetuje (i pored toga što savet može biti tačan i racionalan, ne slažemo se jer nam se čini da neko želi da nam ograniči slobodu izbora) .
  18. Konformizam je strah od izdvajanja iz gomile, sklonost da se radi ono što drugi rade, da se razmišlja kao što misli većina (efekat stada ili efekat gomile).
  19. Efekat autoriteta je tendencija da se pripiše veća vrednost mišljenju autoriteta i da se na njega više utiče to mišljenje. Čak i pored toga što je mišljenje ovog autoriteta o nečemu u čemu on nije stručnjak. Na primer, poznati lekar će pričati o istoriji ili poznati pevač o pravilnoj ishrani . Često se koristi u oglašavanju filmskih, šou-biznis ili sportskih zvezda.
  20. Fokusirajte se na vrednosne sudove – potrebu da procenite sve oko sebe, umesto jednostavnog prihvatanja (većinu procesa je teško proceniti ako niste stručnjak, ali to ne sprečava mnoge da budu “stručnjaci za fotelje”).
  21. Iluzija kontrole je sklonost ljudi da veruju da mogu da kontrolišu, ili barem utiču, na ishode događaja na koje zapravo ne mogu da utiču. Često pokušavamo da utičemo na ono što je van naše kontrole, a često ignorišemo ono na šta zapravo možemo da utičemo.
  22. Status kvo je sklonost ljudi da žele da stvari i događaji ostanu približno isti. Zbog toga je teško živeti u eri promena, kada se tektonske promene dešavaju u mnogim oblastima života, a psiha se još nije prilagodila.
  23. Nemogućnost pobijanja – skloni smo da ignorišemo (ili čak potpuno odbacimo) argumente koji su u suprotnosti sa našim zaključcima i konceptima.
  24. Efekat uokvirivanja je prisustvo zavisnosti izbora od forme u kojoj su date početne informacije o opcijama odluke (naš odgovor često zavisi od forme u kojoj se postavlja pitanje).
  25. Tendencija – nakon što smo stekli predstavu (razumevanje) o nečemu, verujemo u to kao da je istina. Ali često je ovo iluzija.

Kao što je drevni kineski filozof Lao Ce rekao : “Budite pažljivi na svoje misli – one su početak dela.”

(Sensa)

Preuzeto sa: sensa.mondo.rs