Mladi inovator Stefan Unić: Personalizovani orgonit je budućnost 21. veka

Mladi inovator, Stefan Unić iz Trstenika, nakon pedesetak pokušaja, napravio je personalizovani orgonit, ekološki uređaj, koji ublažava elektro magnetno zračenje. Ovaj mladić, od svoje šesnaeste godine, bavi se naukom. Konstantno čita i mnogo istražuje. Student je treće godine, Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku, smjer proizvodno mašinstvo. Stefanovi projekti poput “Personalizovanog orgonita”, „Ekološki projekat 2019-2020“, koji se odnosi na prečišćavanje zagađenog vazduha, te „Prečišćavanje zagađene vode i zemljišta”, samo su neki od projekata, a na prvom, radio je čak pet godina. Siguran je kako će njegov izum „Personalizovani orgonit“, do 2024. godine biti u proizvodnji i dostupan svim građanima.

U intervjuu za Banjaluka Mladi, Unić govori o svom putu od ideje do inovacije, projektima, te zanimljivim savjetima za buduće inovatore.

Stefane, student si treće godine Visoke tehničke mašinske škole, smjer proizvodno mašinstvo. Zašto te baš ta oblast mašinstva najviše zanima?

Potičem iz mašinske porodice. Pradeda je bio mašinac, a deda profesor na mašinskom fakultetu, na katedri za proizvodno mašinstvo. Takođe, da upišem mašinstvo me je privuklo i društvo iz srednje škole. Od nas 24 – oro, na kraju četvrte godine, mašinstvo je upisalo njih sedamnaest, više od pola odeljenja. Najviše me zainteresovala oblast proizvodnog mašinstva – model proizvodne tehnologije, zbog mogućnosti realizovanja mojih projekata sutradan. Mašinski inženjer može 95% sam da odradi projekat koji je vezan za životnu sredinu, jer mu je to usko-stručno povezana oblast. Danas sve više na mašinskim fakultetom ima predmeta poput ekologije, prerada ulja od mašina, zaštita od buke strugova, glodalica i brusilica. Mašinstvo je nauka koju volim, kojom sam odlučio da se bavim i savetujem svim mladim ljudima koji su u nedoumici šta da upišu, neka to bude mašinstvo. Mašinstvo je traženo i sve više će biti u budućnosti. Roboti ne mogu zameniti mašinskog inženjera. To može biti samo čovek koji je školovani i dobar matematičar. Odlika svih mašinaca je dobro poznavanje i baratanje matematikom i razlomcima.

Reci nam nešto o svojoj inovaciji „Personalizovani orgonit“? Rekao si u jednom intervjuu kako personalizovani orgonit ima veću primjenu i djelovanje od običnog. Koje su to najbitnije razlike?

Personalizovani orgonit je moja prva inovacija koja me je proslavila u svetu medija. U pitanju je proizvod koji je budućnost 21. veka i koji će se naći na spisku deset najtraženijih proizvoda u svetu, kako pokazuju do sada istraživanja (u pitanju su istraživanja na svetskom nivou). Prvi orgonit sam nabavio od jednog gospodina sa sajma u Budimpešti i došao na ideju da postojeći orgonit unapredim. Palo mi je na pamet da mogu poboljšati njegov radijus primene. Velika je razlika između orgonita i personalizovanog, pre svega u obliku, primeni i delovanju. Najviše se personalizovani orgonit koristi u ekološke svrhe, a to je za brži i bolji rast biljaka, smanjenje zračenja i čišćenja vazduha i atmosfere. U pitanju je pasivan uređaj. Delovanje i primena ovih uređaja je individualna i zavisi od prostorije, bašte (njive) i izloženosti zračenja. Postavljanjem personalizovanog orgonita, pored biljke, biljka će brže i bolje rasti i neće je napadati paraziti. Ovo je testirano na jednoj biljci, u pitanju je bila paprika. Personalizovani orgonit, moći će ublažiti i elektromagnetno zračenje, kojem smo svakodnevno izloženi, za čak, verovali ili ne, 50%. Postojeći orgonit smo unapredili, personalizovani, 50 posto smo promenili njegov postojeći sastav. Orgonit se sastoji od metala, kristala i smole. Moj personalizovani orgonit sadrži sve to isto i još plus neke sastojke, poput različitih materijala, bakar itd.

Da li si patentirao svoj izum i da li je u upotrebi?

U toku je patentiranje uređaja. Uređaj još uvek nije patetentiran. Ja se nadam da će se sve završiti do kraja ove 2021. godine. Radiću na tome da ne bude samo državni patent, već nacionalni. Ipak, proces od ideje do realizacije je dug, nije kratak. Zato treba biti strpljiv. Da bi proizvod izašao na tržište, ogroman je protokol. Nadam se da će do 2024. godine biti u proizvodnji.

Koliko je težak put od inovacije do komercijalizacije? Da li mladi inovatori imaju podršku od strane države?

Što se tiče podrške od strane države, mladi inovatori će je imati, ukoliko je zatraže. Mislim, ako kontaktiraju resorna ministarstva i upoznaju ih sa njihovim radom, pretpostavljam da će imati podršku. Put od inovacije do komercijalizacije je veoma dug i nije baš lak. Ja sam na svom uređaju radio punih pet godina i još uvek nije sve gotovo. Zato, treba biti strpljiv i potruditi se da ono što ste zacrtali i ostvarite. Uvek sam bio uporan i trudio se da u svemu budem maksimalno dobar, šta god radio.

Ko ti je sve pomogao prilikom razvoja ovog projekta i čiju si podršku imao na samom početku?

Imao sam veliku podršku od svih, počev od prijatelja, drugara i porodice. Važno je imati podršku, jer bez nje ne biste uspeli. Na ovom projektu sam takođe imao i veliku podršku od profesora, mentora i drugih stručnih i kompetentnih ljudi koji su mi mnogo pomagali. Mnogo sam im zahvalan, jer sam, ne bih ništa uspeo da uradim.

Nasljednik si inovatora. Pradeda konstruktor, deda inovator. Vjerujem da si mnogo ponosan što potičeš iz inovatorske porodice. Da li su oni kao tebi pozitivan primjer, najzaslužniji za tvoj uspjeh u inovatorstvu?

To mi je u krvi, genetski. Da sam hteo u životu da pobegnem od toga, uvek me je to čekalo na putu. Ponosan sam što potičem iz inovatorske porodice. To je velika privilegija u današnje vreme. Nastavljam tradiciju porodice Unić i trudim se da budem još bolji. Naravno da su mi oni pozitivan primer, jer ugledam se na njih i trudim se da i ja ostvarim ono što su oni u svojoj karijeri ostvarili. Takođe, i danas imam veliku podršku od svog inovatora dede Živana koji je u penziji, ali veoma aktivan čovek na polju nauke i inovacija.

Na kojim sve takmičenjima si učestvovao? Iza tebe je 50 različitih nagrada. Možeš li izdvojiti nagradu kojom se naročito ponosiš?

Tako je. Od svoje šesnaeste godine sam počeo da se takmičim. Išao sam na razna takmičenja iz srpskog jezika i književnosti, recitacije/glume, plivanja, biologije i mnogih drugih oblasti. Imam mnogo nagrada na koje sam ponosan. Posebno bih izdvojio Oktobarsku nagradu, koju sam dobio 2019. godine u Trsteniku i nju sam dobio sa samo 21 godinu, na šta sam naročito ponosan i srećan. Eto, tu bih nagradu posebno izdvojio. Sve nagrade su mi drage i motivišu me da nastavim ovim i još boljim tempom.

Koliko su takmičenja u inovacijama važna za mlade inovatore?

Važna su takmičenja za mlade inovatore. Zato što vi na tim takmičenjima upoznajete nove ljude, njihove projekte i njihov rad. Samo tako možete da napredujete i budete u korak sa inovacijama. Trudim da ispratim sva takmičenja i sajmove širom zemlje i sveta. Titula mladog inovatora je titula rada, upornosti i znanja iz one oblasti za koju ste nagrađeni.

Koliko je inovatorstvo danas popularno kod mladih?

Iskreno da ti kažem Mihaela i ne baš toliko. Mlade ljude to toliko ne interesuje, tačnije, ne privlači ih. Trudim se da mojim javnim nastupima motivišem mlade da krenu u vode nauke, inovacija i istraživanja i biću ponosan na sebe ukoliko to uspem.

Trenutno radiš na projektu „Prečišćavanje zagađenih voda i zemljišta“. Koji je cilj projekta i da li si zadovoljan dosadašnjim radom?

Što se tiče mog projekta “Prečišćavanje zagađene vode i zemljišta”, na njemu radim već više od devet meseci i nadam se da će do kraja sledeće godine, postati i inovacija. Ako se pitate zašto toliko dugo, opet ponavljam, da je put od ideje do realizacije dug i da morate uvek biti strpljivi u onome što radite. Cilj svih mojih projekata je da unapredim životnu sredinu. Svi projekti su ekološki. Do sada sam sve projekte realizovao i zadovoljan sam svojim radom.

Pročitala sam negdje kako su inovatori ljudi kojima je dan uvijek kratak, kojima sine ideja u zoru i kako je odmah moraju “baciti” na papir. Da li je to istina, zapisuješ li ti svoje ideje?

Sve zapisujem i trudim se da šta god radim, radim promišljeno, besprekorno dobro i posvećeno. Dan mi nije kratak, jer uvek imam dobru organizaciju. Ujutru kada ustanem, organizujem ceo dan, jedino tako mogu da iskoristim taj dan maksimalno dobro.

Da li imaš još nekih ideja na kojima bi radio?

Ideja imam mnogo. Najvažnija osobina inovatora, jeste kreativnost. U planu mi je jedan projekat u vezi sanacije i rekultaviacije deponija i javila mi se ideja kako bi ta postrojenja radila. Tako da bih na tome radio u narednom periodu. Od ideje sve kreće. Zato je važno, čim vam sine ideja da je odmah prepacite na papir i porazgovarate sa stručnim i kompetentnim ljudima koji se bave time.

Šta tebi inovacije donose?

Meni inovacije donose nagradu, poput sertifikata, da je ono što sam radio i trudio se, potvrđeno od strane onih kojj to ocenjuju. Inovatori ne dobijaju novac za svoj rad, dobijaju samo novčane nagrade po nekada i to su skrome nagrade. Ko se bavi inovatorstvom, on se time bavi iz ljubavi, a ne zbog para. Naravno, pored toga treba da ima i posao kojim se bavi. Ovo treba biti samo hobi gde da se utroši slobodno vreme.

Tvoj savjet mladim ljudima koji imaju ideju, kako da pristupe realizaciji? Mogu li tebi da se obrate za savjet?

Naravno da mogu. Ja sam uvek otvoren za svaki vid komunikacije, saveta i pomoći. Želeo bih da dam savet mladim ljudima, da budu uporni u životu i nikada ne odustaju. Prepreka naravno ima puno, ali kada stignete do cilja, sve se to zaboravi. Ko god ima neku ideju, odmah treba krenuti u proces realizacije, jer već sutra će biti kasno.

Dolazio si u naš grad, šta ti se najviše sviđa u Banjaluci?

Bio sam u Banjaluci nekoliko puta. Sada tačno ne znam koliko, čini mi se, tri ili četiri puta. Banjaluka je jako lep grad sa puno mesta koje treba obići i posetiti. Ne bih mogao ništa da izdvojim sada, ali eto, želeo bih da kažem da su najbolji izlasci u Banjaluci, čak dosta bolji nego u Beogradu.

Za kraj razgovora, sa kojim željama si zakoračio u 2021. godinu i gdje sebe vidiš u narednih deset godina?

Trudio sam se da u ovom intervju ne spomenem epidemiju korona virusa, ali moram. Želja mi je bila na kraju 2020. godine da se to sa epidemijom sve reši i da mi ova 2021. godina bude mnogo bolja, nego sve prethodne. Želeo bih da u ovoj 2021. godini budem još bolji nego što sam bio, da se potrudim da ostvarim sve one ciljeve koje sam zacrtao, a veruj mi da ima jako puno. Teško mi je sada da odgovorim na pitanje gde vidim sebe za deset godina. Evo, mogao bih da kažem da je to neki posao u školi, kao asistent, na nekom predmetu koj je na katedri za mašintsvo.

Intervju vodila: Mihaela Amidžić