Fenomen paradoks izbora: Zašto je veliki broj opcija ponekad loš?

Dajana Budiša

Sloboda prilikom donošenja odluka nam omogućava da ispoljimo svoj identitet i da pravimo izbore koji su u skladu s našim preferencijama i vrijednostima, ali i da imamo kontrolu nad sopstvenim životom.

Međutim, ponekad se pred nas stavlja previše mogućnosti i postaje teško napraviti pravi izbor. Bilo da se radi o svakodnevnim odlukama poput toga šta obući, gdje ići na ručak, koji sladoled izabrati ili o nekim izuzetno bitnim odlukama, kao što je izbor zanimanja ili partnera, donijeti odluku ponekad može biti veoma teško i izazovno, posebno u današnje vrijeme kada se pred ljude stavlja mnoštvo mogućnosti.

Jedno od mogućih objašnjenja zašto je to tako je fenomen pod nazivom paradoks izbora, koji se odnosi na strah od donošenja “pogrešne odluke” ili propuštanja “bolje opcije” usljed postojanja velikog broja opcija. Ovaj fenomen je prvi put otkriven 2001. godine nakon eksperimenta s džemovima.

Naime, istraživači su na štandu u marketu u jednom scenariju izložili 24 vrste džema, a u drugom samo šest. Tokom dana, mnogo više kupaca je prilazilo štandu kada je bilo izloženo mnogo opcija, ali ono što je zanimljivo jeste da su kupci više kupovali onda kada je bilo izloženo manje, odnosno samo šest teglica džema. Zaključak ovog eksperimenta je da, iako mnogo opcija zvuči primamljivije, istovremeno može biti i preplavljujuće za kupce.

Ovaj koncept je popularizovao psiholog Beri Švarc 2004. godine kada je identifikovao da se uprkos povećanju broja opcija prilikom kupovine ne povećava i zadovoljstvo potrošača, što je u suprotnosti s očekivanjima ekonomskih teorija. Takođe, otkrio je i da povećanje opcija dovodi do manjeg zadovoljstva izabranim. Iako se paradoks izbora uglavnom veže za ekonomiju i zadovoljstvo potrošača, sve više ga primjećujemo i u drugim, čak i bitnijim aspektima života.

Uz to, internet i društvene mreže nam omogućavaju da vidimo da postoji i više opcija od onoga što nam je direktno, fizički dostupno, zbog čega paradoks izbora predstavlja sve veći problem. Prilikom izbora posla mladi su često suočeni s velikim brojem kako tradicionalnih, tako i novih zanimanja poput influensera, zanimanja iz oblasti IT sektora i mnogih drugih, zbog čega je sve teže donijeti odluku o izboru profesije.

Osim toga, društvene mreže su promijenile način izbora partnera. Naime, klasične društvene mreže poput Facebook i Instagrama, ali i one namijenjene “traženju” partnera poput Tindera, stavljaju pred ljude veliki broj potencijalnih opcija, odnosno partnera, što sam izbor čini komplikovanijim.

Švarc je takođe identifikovao da paradoks izbora najteže pada osobama koje naziva “maksimajzeri”, odnosno osobama koje teže ka pravljenju savršenog izbora i ne mogu se zadovoljiti opcijom koja ih u tom trenutku čini srećnim i zadovoljnim. Zbog toga nerijetko osjećaju razočarenje i nezadovoljstvo izabranom opcijom, jer uvijek postoji mogućnost da propuste neku bolju opciju.

Kako to obično biva u psihologiji, i ovaj fenomen ima svoje izuzetke. Osim istraživanja u kojima je pokazano upravo suprotno, da su ljudi zadovoljniji izabranim onda kada su pred sobom imali mnoštvo opcija, kritičari ovog fenomena navode i primjer popularnog “Starbucksa”, koji nudi veliki broj pića, prvenstveno kafa, a i dalje je jedna od popularnijih kompanija ovog tipa širom svijeta. Ipak, kako ne bismo pali pod uticaj ovog fenomena i bili nerijetko nezadovoljni sopstvenim izborima, bitno je dobro poznavati sebe, sopstvene preferencije, ali i ponekad ugušiti perfekcionistu u nama, jer na kraju dana teško da ćemo ikada napraviti potpuno savršen izbor.

Ostale tekstove iz psihologije, koji su nastali u saradnji Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju i Nezavisnih novina, možete naći na sajtu Laboratorije.

Preuzeto sa: nezavisne.com