Korisno

Emocije – kako ih kontrolisati i uspostaviti balans?

Tema o kojoj se često priča i uvek može još da se kaže su svakako naše emocije. Psiholog Paul Eckman je tokom istraživanja koja je vršio 1970ih došao do zaključka da postoji 6 osnovnih emocija koje proživljavamo i koje su prepoznate u svim ljudskim kulturama. To su:

  • Sreća
  • Tuga
  • Strah
  • Gađenje
  • Bes
  • Iznenađenje

Kasnije je proširio ovu listu osnovnih emocija sa još nekim dodatnim – ponos, stid, sram i uzbuđenje.

Naše emocije utiču na naša ponašanja, interakciju sa drugima, uslovljavaju naše izbore i odluke (setite se samo koliko puta ste doneli neku ishitrenu odluku vođeni emocijama).

Takođe, dolazi i do kombinacije emocija i onda one formiraju neku potpuno novu emociju. Na primer: Emocije kao što su uživanje i poverenje kombinovane zajedno mogu kreirati potpuno novu emociju – ljubav.

Od svih emocija, sreća je ona kojoj ljudi najviše teže i žele da je dostignu. Sreća se često definiše kao prijatno emocionalno stanje za koje se vezuju osećanja zadovoljstva, radosti, blagostanja i zahvalnosti.

U današnjem konzumerističkom društvu sreća se često povezuje sa nečim materijalnim – kupovinom, nečim novim i posebnim, dobro plaćenim poslom – međutim to uopšte ne mora da bude tako. Činjenica je da je ono što nas čini srećnim mnogo kompleksnije od toga i individualno je za svakog od nas.

Društvene mreže nam takođe šalju poruku da stalno moramo biti srećni, zadovoljni, nasmejani. Međutim ne dozvolite da to utiče na vas. Ljudi na društvene mreže postavljaju samo one objave gde su srećni i isupunjeni, ali to ne znači da oni nikada ne prolaze kroz periode tuge ili razočarenja.

Emocija koju svi nekako težimo da što manje iskusimo je tuga. Sa tugom se povezuju osećanja razočarenja, bespomoćnosti, gubitka volje i neki je čak doživljavaju i vrlo fizički – kroz jasne fizičke pokazatelje – bolovi u određenim delovima tela. Iskustvo tuge tokom dužeg vremenskog perioda dovodi do stanja depresije.

Saveti u nastavku vam mogu biti korisni kako bi lakše prepoznali emocionalna stanja u kojima se nalazite i samim tim uspešno kontrolisali ponašanja koja su rezultat tih emocija.

#1 Jačajte svoju samosvest

Normalno je da iskusimo sve emocije. I sve su one poželjne u nekom trenutku. Ono što je bitno jeste da ne treba da dozvolimo da svaka emocija ovlada našim ponašanjem. Koliko puta ste čuli – „Ali ja sam takav/a, kada sam ljut/a puknem, kažem i šta mislim i šta ne mislim.“

Osoba koja vežba svoju samosvest uvideće da ovo može biti vrlo nekorisno ponašanje tako što će je dovesti u česte konflikte i nesporazume. Nakon ovih uvida, ostaje da osoba počne da radi na kontroli svojih emocija sa ciljem unapređenja odnosa sa drugima ali i smanjenja frustracije i nezadovoljstva.

#2 Kontrola emocija i potiskivanje emocija nisu isto

Kada se kaže kontrola emocija, mnogi to povezuju sa potiskivanjem emocija. Zapravo, ove dve stvari se vrlo razlikuju. Potiskivanje emocija može pojačati osećanja stresa i anksioznosti. Kontrola emocija zapravo znači da prepoznate emociju koju osećate i šta vas je to pokrenulo da bi osećali tu emociju i zatim kada ste potpuno svesni emocija koje osećate, asertivnom komunikacijom izrazite svoja osećanja.

Na primer: „Osećam se razočarano jer nisi ispoštovao/la dogovor koji smo imali i želeo/la bih da razgovaramo o tome i vidimo kako možemo da pronađemo zajedničko rešenje.“ Dakle prvo ste rekli kako se osećate, zatim koji je uzrok tome i na kraju predlog rešenja.

#3 Kada ste pod stresom, kontrolisanje emocija može biti mnogo izazovnije

Čak i ljudi koji znaju kako da kontrolišu emocije, kada se nađu u stresnim situacijama teže pronalaze balans i gube kontrolu. Smanjenje nivoa stresa ili pronačaženje korisnijih načina za upravljanje njime može vam pomoći da lakše kontrolišete emocije.

Neki od načina da upravljate stresom su mindfulness tehnike, dovoljno sna, fizička aktivnost, vreme u prirodi…

I ne zaboravite – ne postoje dobre i loše emocije, naši odgovori odnosno reakcije im daju značenje.

„Emocije čine naše živote uzbudljivim, jedinstvenim i živahnim.“ – Botnick

Preuzeto sa: BRIDGE Communications