DA LI STE AUTENTIČNA LIČNOST KOJA SE IZDVAJA: Odgovorite na 5 pitanja i otkrijte koliko ste posebni!

Šta je autentičnost? Otkrijte koliko posebnosti i unikatnih osobina zapravno nosite u sebi…

Tema psihološkebezbednosti postaje sve važnija u poslovanju. U psihološki bezbednoj radnoj sredini mi verujemo da nećemo biti poniženi ili kažnjeni kada izražavamo svoje mišljenje, postavljamo pitanja, ili priznajemo greške. U psihološki bezbednoj atmosferi članovi tima se osećaju slobodno da preuzmu određeni nivo rizika u odnosima u cilju obostranog učenja i sve većeg napretka, piše MilenaBratičević, dr Integralnog zdravlja; konsultant i predavač za mentalno zdravlje i psihološku bezbednost. Napredak u poslu je moguć samo onda kada ljudi mogu slobodno da doprinesu svojim idejama, talentima i resursima u radu ka zajedničkom cilju. Istraživanja pokazuju da su ljudi u bezbednoj radnoj atmosferi pre svega autentični, pa zatim kreativni i spremni na visoki nivo saradnje. Postavlja se pitanje – šta tačno znači biti autentičan i kakvu vrednost zapravo autentičnost ima u našem životu i radu?

Šta je autentičnost?

Kada smo autentični, mi znamo ko smo, prijatno nam je u svojoj koži i lako možemo da izlažemo svoje misli i ideje drugima. Biti autentičan takođe znači biti individua – ljudsko biće koje je drugačije od grupe, iako je deo nje. Svaka osoba je unikatna, a poznato je da čovek ima jedinstvene otiske prstiju, što ukazuje na to da ne postoje dve osobe na planeti koje su potpuno identične. Dakle, svi imamo jedinstvene osobine, prednosti i mane, kojih možemo biti više ili manje svesni. Autentičnost je indikacija lične autonomije ili našeg prava na samoupravljanje i sposobnost da budemo vođeni iznutra. Ovo podrazumeva i moralnu autonomiju, koja nam dopušta da imamo sopstveni sistem vrednosti i pomaže nam u upravljanju mislima i odlukama.

Autentičnost nam takođe dozvoljava da osvestimo one glavne vrednosti koje delimo sa drugima na jednom dubokom, ljudskom nivou. To su vrednosti kao što su tolerancija, poštovanje, uvažavanje i potreba da se odnosimo prema našem životu kao prema nečemu što je vredno i što ima smisla.

Koliko ste autentični?

1. Koje su vaše lične vrednosti i uverenja?
2. Da li vi upravljate vašim mislima, emocijama i odlukama?
3. Šta su vaše prednosti?
4. Šta su vaše mane?
5. Koje se osobine kod vas ističu?

Autentičnost i integritet

Autentičnost takođe implicira integraciju ili osećaj da smo celina i da nismo izolovana jedinka, da smo deo nečega većega. Međutim, teška iskustva u detinjstvu mogu da dovedu u pitanje psihološku integraciju i našu svest o sebi, prevashodno usled kršenja ličnih granica i manjka bezbednih i podržavajućih odnosa sa odraslima. Šta je to što nas zapravo tera da žrtvujemo našu autentičnost i integritet u odnosima?

“Mi kompromitujemo svoj integritet kao dete da bismo preživeli. Ovi dečji uzroci postaju automatski i počinju da nas sabotiraju pre nego što nam služe za dobro. Naša ispunjenost u životu uglavnom zavisi od toga da li ćemo prevazići dečji način preživljavanja i usvojiti životne veštine koje će nas osposobiti da živimo sa punim integritetom.”

(“Inteligencija integriteta”, Dejvid Gruder)

Naša sposobnost da živimo u integritetu i celini odnosi se na način ili stil vezivanja koji smo razvili dok smo bili deca. Svako od nas ima svoj stil ponašanja u odnosima, koji je nastao po modelu odnosa sa najbližim članovima porodice. Način na koji stvaramo odnose kao odrasli zasnovan je najpre na tome koliko smo se osećali bezbedno i blisko sa ljudima oko sebe kao deca, da li smo imali zdrave granice sa roditeljima ili možda strah od napuštanja. Ljudi koji imaju siguran stil vezivanja uglavnom se osećaju prijatno u odnosima, na njih može da se računa i umeju slobodno da iskažu svoje potrebe. Oni često mogu da pomognu drugima da se oslobode straha od vezivanja, tako što će svojim primerom pokazati kako zdravi odnosi izgledaju. Međutim, ako je osoba verovala da mora da zasluži ljubav od roditelja time što će biti perfektno dete, ona može razviti anksiozan stil vezivanja. Usled straha od napuštanja, prevelikog davanja i osećaja da nikada nije dovoljno dobra, može se osetiti ogorčenom i besnom na sebe i druge.

Iako nije moguće promeniti stil vezivanja preko noći i postati osoba koja se uvek oseća bezbedno i sigurno, bitno je osvestiti koji je naš stil vezivanja, da li se osećamo prijatno u odnosima i da li imamo zdrave granice sa drugima. Da li smo ponekad ogorčeni ili se osećamo kao žrtve?

Koliko je to slično odnosu koji smo imali sa roditeljima? Odgovori na ova pitanja će nam pomoći da vidimo koliko smo nasledili obrasce u odnosima, a koliko možemo da budemo autentični i da osetimo da pripadamo jednoj celini. Cilj je da svesno vremenom razvijemo siguran stil vezivanja kroz jačanje poverenja u sebe i druge, iskrenost i međusobno uvažavanje.

Izvor: Sensa

Preuzeto sa: sensa.mondo.rs