Ova situacija je zasad veliki izazov za na\u0161e psihi\u010dko i mentalno zdravlje prije svega, na\u0161a mentalna disciplina, na\u0161a prisutnost sada i ovdje, na\u0161a trezvenost je klju\u010d suo\u010davanja sa situacijom u kojoj se nalazimo, rekla je Sonja Stan\u010di\u0107, psiholog, u intervju za “Nezavisne”.<\/p>\n\n\n\n
“Najbitnije je da uvijek pored bude osoba koja je dovoljno smirena da osobu u izolaciji mo\u017ee da ‘vodi’ kroz proces i da osmisli vrijeme i obaveze koje \u0107e biti u skladu sa psihofizi\u010dkim statusom izolovane osobe”, rekla je Stan\u010di\u0107eva.<\/p>\n\n\n\n
NN: Generalno se smatra da su ljudi na na\u0161em podneblju manje skloni da se povinuju naredbama. Da li iznena\u0111uje prili\u010dna disciplina koju su ljudi pokazali kada se radi o mjerama o suzbijanju virusa korona?<\/p>\n\n\n\n
STAN\u010cI\u0106: Ne bih ja rekla da su ljudi manje skloni da se, kako ka\u017eete, povinuju naredbama. Dva su aspekta tu bitna ako gledamo \u0161iru sliku: prvi, Balkan je za neke mo\u017eda sad ve\u0107 davno, ali psiholo\u0161ki i kulturolo\u0161ki ne tako davno, iza\u0161ao iz jednog prili\u010dno disciplinovanog i dobrim dijelom autokratskog sistema rukovo\u0111enja i prepu\u0161ten je ne u demokratski, nego u jedan liberalni sistem. I zadnjih 25 ili 30 godina ljudi su prepu\u0161teni uglavnom sebi i onom \u0161to usvoje kao vrijednosti unutar porodica ili odre\u0111enih socijalnih grupa. Sistemi na Balkanu se ne bave tim aspektom vo\u0111enja ljudi i ure\u0111enja vrijednosnog i svakog drugog aspekta vo\u0111enja grupa. Drugi aspekt veoma bitan u ovim i svim sli\u010dnim situacijama jeste povjerenje – da biste nekog poslu\u0161ali, morate vjerovati izvoru informacija da je to zaista tako i neophodno, a povjerenje se gradi mnogo du\u017ee i mnogo ranije nego \u0161to zapravo postoji ozbiljna potreba za tim. Ljudi uvijek imaju potrebu za jasnom instrukcijom i jasnom informacijom i u onom momentu kad su je dobili, po\u010deli su da se pona\u0161anju u skladu s tim.<\/p>\n\n\n\n
NN: Koji obi\u010dno mentalni proces ljudi pro\u0111u u svojim razmi\u0161ljanjima kada se pojavi neka epidemija ili situacija poput ove? Da li su to mo\u017eda neki uro\u0111eni instinkti ili se ljudi “u\u010de” kako da se pona\u0161aju?<\/p>\n\n\n\n
STAN\u010cI\u0106: Instinkt pre\u017eivljavanja postoji kod svih \u017eivih bi\u0107a ili uglavnom kod svih, me\u0111utim to je samo instinkt i on nas nekad zna odvesti na pogre\u0161ne postupke. U\u010denje i stalni razvoj su klju\u010d mentalne stabilnosti – a mentalna stabilnost je okosnica no\u0161enja sa svakom krizom, od one li\u010dne do kolektivne. Vi\u0161e od bra\u0161na i tolet-papira, za koje opet imam izuzetno razumijevanje za\u0161to ih ljudi kupuju u pretjeranim koli\u010dinama, u ovoj situaciji nam je potrebna mentalna stabilnost i zrelost, jer od toga zavisi i fizi\u010dka izdr\u017eljivost. Mi smo sad ve\u0107 u ovih nekoliko dana mogli vidjeti neke od faza kroz koje ljudi prolaze: od faze poricanja “nije mogu\u0107e, pretjeruju, ma ne\u0107e to nas”, preko faze ljutnje “pa opet nama”, onda tzv. faza cjenkanja “ne moram se izolovati, ne\u0107e mene” i sli\u010dno, do faze zabrinutosti i poti\u0161tenosti, koja se o\u010dituje na razne na\u010dine. I u kona\u010dnici imamo fazu prihvatanja i realnog pona\u0161anja, te sagledavanja situacije u svim njenim aspektima. Veoma je bitno da poznajemo i kod sebe li\u010dno ove faze, ali i da donosioci odluka poznaju ove faze, jer \u0107e onda svako sa svoje strane znati koje ta\u010dno mjere da preduzme.<\/p>\n\n\n\n
NN: Kako se psiholo\u0161ki mo\u017ee objasniti situacija da o virusu korona do prije nekoliko sedmica gotovo niko nije ni govorio, a sada je tema broj jedan?<\/p>\n\n\n\n
STAN\u010cI\u0106: Imamo ne\u0161to \u0161to mo\u017eemo nazvati efekat zaraze strahom i u takvom kontekstu ljudi poku\u0161avaju da stabilizuju svoje psihi\u010dko stanje i da bi vratili osje\u0107aj izvjesnosti, tragaju za informacija, \u010ditaju, pitaju, prepri\u010davaju. I sasvim je o\u010dekivano kada je ne\u0161to nepoznato, neopipljivo ili \u010dak nevidljivo, da je ve\u0107a potreba da to sebi objasnimo. Svakako je u digitalnom dobu i odli\u010dna prilika za manipulatore i za stvarne poznavaoce prilika iz razli\u010ditih domena da se pozabave ovom problematikom.<\/p>\n\n\n\n
NN: Ljudi su socijalna bi\u0107a po prirodi. Kako se na njihovu psihu mo\u017ee odraziti socijalna samoizolacija na neki du\u017ei period?<\/p>\n\n\n\n
STAN\u010cI\u0106: Moramo razlikovati dva tipa izolacije: jedan tip je kod ve\u0107 testiranih sa potvr\u0111enim prisustvom kovid-19 virusa i drugi tip je preventivna samoizolacija. Prva grupa ljudi je u te\u017eoj situaciji i osje\u0107aj neizvjesnosti i strah od bolesti je sigurno dominantan dio njihovog promi\u0161ljanja i time su okupirani ve\u0107i dio dana. Tako\u0111e, njihov dodir s ljudima je vrlo ograni\u010den u direktnom kontaktu. Druga grupa ima tu privilegiju da mo\u017ee vi\u0161e da komunicira sa svojim uku\u0107anima i da ima svakodnevne obaveze koje nisu toliko uskra\u0107ene i dan mo\u017ee da se osmisli dinami\u010dnije. Me\u0111utim, i jednima i drugima je veoma bitno da imaju podr\u0161ku u o\u010duvanju mentalnog zdravlja i psihi\u010dke stabilnosti. Najbitnije je da uvijek pored bude osoba koja je dovoljno smirena da osobu u izolaciji mo\u017ee da “vodi” kroz proces i da osmisli vrijeme i obaveze koje \u0107e biti u skladu sa psihofizi\u010dkim statusom izolovane osobe. Mi imamo primjer djece iz osnovne \u0161kole u Banjaluci koja su prvo bila u izolaciji i zaista mo\u017eemo da u\u010dimo od njih, kako su bila disciplinovana, kako su provodila sve svoje obaveze u ku\u0107i i bila strpljiva.<\/p>\n\n\n\n
NN: Prije dva dana na pres-konferenciji Vlade Britanije stru\u010dnjaci su rekli da \u0161to vi\u0161e vremena bude prolazilo pod restriktivnim mjerama, mo\u017ee se o\u010dekivati vi\u0161e nestrpljenja ili nervoze kod ljudi. Kako bi nadle\u017eni organi trebalo da odgovore na to?<\/p>\n\n\n\n
STAN\u010cI\u0106: Svakako mo\u017eemo o\u010dekivati promjene pona\u0161anja ljudi i kolektiva. Ve\u0107 sam prethodno govorila o fazama i na\u010dinu na koji reagujemo i zaista duboko vjerujem da donosioci odluka u svojim timovima moraju razmatrati i ove aspekte i duboko uva\u017eiti psihi\u010dko stanje i \u010dovjeka i kolektiva i u skladu s tim praviti modalitete upravljanja situacijom, jer mi moramo imati psihi\u010dki sposobne ljude i kada kriza pro\u0111e da se u punom kapacitetu vrate obavezama.<\/p>\n\n\n\n
NN: Mo\u017ee li ova nesvakida\u0161nja situacija izazvati i neke pozitivne efekte, gdje ljudi pokazuju solidarnost, ve\u0107u prisnost?<\/p>\n\n\n\n
STAN\u010cI\u0106: Svaka kriza je prostor za rast, kako li\u010dni tako i kolektivni. Ova situacija je zasad veliki izazov za na\u0161e psihi\u010dko i mentalno zdravlje prije svega, na\u0161a mentalna disciplina, na\u0161a prisutnost sada i ovdje, na\u0161a trezvenost je klju\u010d suo\u010davanja sa situacijom u kojoj se nalazimo. Vjerujem da se ve\u0107ina ljudi suo\u010dava i s veoma velikim egzistencijalnim problemima, problemima odvojenosti, straha od budu\u0107nosti, i da u ovom trenutku i ne razmi\u0161lja o univerzalnim vrijednostima, ali situacija je ba\u0161 takva da snaga koju posjedujemo kao pojedinci, koje \u010desto nismo ni svjesni da je imamo, jeste klju\u010d na\u0161eg kolektivnog opstanka. Sa druge strane, kolektiv ili zajednica su jaki onoliko koliko brinu za svoje najslabije.<\/p>\n\n\n\n