![\"\"\/](\"https:\/\/www.etrafika.net\/slike\/2021\/04\/metoo-ilustracija-pixabay.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nNeadekvatno sankcionisano krivi\u010dno djelo<\/p>\n\n\n\n
Prema podacima tu\u017eila\u0161tava u BiH, od 2018. do 2020. godine, bilo je 50 prijavljenih slu\u010dajeva polnog uznemiravanja. Rezultat je 18 podignutih optu\u017enica i 12 obustava istrage.<\/p>\n\n\n\n
U skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova BiH, seksualno uznemiravanje je \u201esvaki ne\u017eeljeni oblik verbalnog, neverbalnog ili fizi\u010dkog pona\u0161anja spolne prirode kojim se \u017eeli povrijediti dostojanstvo osobe ili grupe osoba, ili kojim se posti\u017ee takav u\u010dinak, naro\u010dito kad to pona\u0161anje stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e ili uvredljivo okru\u017eenje\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Iz Fondacije \u201cCure\u201d iz Sarajeva, ka\u017eu da se nasilje kod nas jo\u0161 uvijek posmatra kao privatna stvar o kojoj ne treba da se govori. Isti\u010du da je veoma va\u017eno skretati pa\u017enju na uznemiravanje, ali i bilo koji drugi oblik nasilja koji se de\u0161ava. Tako se \u017ertve podsti\u010du na prijavu policiji, a institucije da reaguju i rije\u0161e slu\u010daj.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSvaka li\u010dna pri\u010da nosi svoju te\u017einu i od neprocijenjive je vrijednosti, jer oslikava hrabrost osoba da svoju pri\u010du iznesu u javnost, kako bi na taj na\u010din osna\u017eile i druge osobe da javno govore o nasilju, prenose\u0107i im poruku da nisu same i da se nasilje de\u0161ava svuda oko nas. Svako javno podijeljeno iskustvo, zna\u010di samo hrabrost te osobe\/a da kroz svoj primjer poka\u017eu da nasilje zaista postoji i da je neophodno poo\u0161triti kazne za po\u010dinioce nasilja i da se nasilje svakako treba posmatrati kao krivi\u010dno djelo za koje se treba da se snose adekvatne posljedice\u201c, govore aktivistkinje ove Fondacije.<\/p>\n\n\n\n Nedavni, mnogobrojni slu\u010dajevi nasilja i uznemiravanja, koji su se pojavili u javnosti su samo ponovo pokazali koliko je nasilje duboko ukorijenjeno u na\u0161em dru\u0161tvu i koliko se kultura nasilja u stvari njeguje i podr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n \u201eNasilje nad \u017eenama je direktan produkt patrijarhalnog dru\u0161tva i zato se mo\u017ee dogoditi bilo kojoj \u017eeni bez obzira na godine, socio-ekonomski status, nivo obrazovanja, mjesta boravka, li\u010dnog izgleda, na\u010dina obla\u010denja\u2026 De\u0161ava se u javnom, privatnom i virtuelnom prostoru od strane poznatih, nepoznatih osoba, partnera kao i od strane \u010dlanova\/ica porodice\u201c, isti\u010du iz Fondacije \u201eCure\u201c.<\/p>\n\n\n\n Iako je seksualno uznemiravanje naj\u010de\u0161\u0107i vid seksualnog nasilja, veoma mali broj ovih slu\u010dajeva se prijavi nadle\u017enim institucijama. Seksualno nasilje se naj\u010de\u0161\u0107e toleri\u0161e, a zabrinjavaju\u0107a je i \u010dinjenica da se ono, jo\u0161 uvijek, u dru\u0161tvu provla\u010di kao \u0161ala.<\/p>\n\n\n\n \u201eSeksisti, nasilnici i oni koji ih podr\u017eavaju \u010desto koriste \u2018\u0161ale\u2019 da provuku svoj seksizam, te da na taj na\u010din seksualno uznemiravanje i nasilje ne shvati se ozbiljno. Sa \u2018seksisti\u010dkim \u0161alama\u2019 se normalizuje seksizam, nasilje, diskriminacija, te nasilje postaje norma u dru\u0161tvu koji motivi\u0161e nasilnika da nastavi s nasilnim aktima\u201c, tvrde u Fondaciji \u201eCure\u201c.<\/p>\n\n\n\n Seksualno uznemiravanje je krivi\u010dno djelo koje je regulisano Zakonom o ravnopravnosti polova, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o radu. Iako pravno prepoznato, seksualno uznemiravanje i nasilje nisu adekvatno sankcionisani.<\/p>\n\n\n\n Iz Fondacije \u201eCure\u201c podsje\u0107aju Bosnu i Hercegovinu, da je vrijeme da ratifikuje Konvenciju protiv nasilja i uznemiravanja koju je donijela Me\u0111unarodna organizacija rada, kako bi dodatno za\u0161titila \u017eene od nasilja i uznemiravanja u oblasti rada.<\/p>\n\n\n\n Dodaju i da dr\u017eava treba aktivno da se uklju\u010di u prevenciju i borbu protiv nasilja nad \u017eenama, da oja\u010da sistem podr\u0161ke i integraciju pre\u017eivjelih u dru\u0161tvo. Neophodno je da se uspostavi registar slu\u010dajeva femicida i nasilja nad \u017eenama, da se brzo i efikasno spovedu procedure dokazivanja uz adekvatno ka\u017enjavanje nasilnika, kao i da se prestane sa viktimizacijom i stigmatizacijom tokom sudskih postupaka. Potrebna je i odgovaraju\u0107a podr\u0161ka sistema i institucija, te uklju\u010denost dru\u0161tva u rje\u0161avanje ovog problema.<\/p>\n\n\n\n Zabrinjavaju\u0107a je i reakcija dru\u0161tva na slu\u010dajeve nasilja, jer se u ve\u0107ini slu\u010dajeva po\u010dinilac opravdava a \u017eena krivi da je takvo pona\u0161anje izazvala ili tra\u017eila. \u010cak i kada se pre\u017eivjela odlu\u010di da nasilje prijavi, javnost se na\u0111e kao \u2018de\u017eurna kritika\u2019, koja se pita za\u0161to je do sada \u0107utala i za\u0161to se nije branila. Nadalje, i mediji svojim izvje\u0161tavanjam \u010desto o ovoj temi pristupaju neprofesionalno i doprinose stereotipnom pogledu na ovu problematiku.<\/p>\n\n\n\n \u201eSve dok se propituju \u017eene koje pro\u017eivljavaju nasilje (za\u0161to nije uradila ne\u0161to, za\u0161to je bila tamo, \u0161to je obukla mini suknju, za\u0161to nije vikala i sl.), opravdava se seksizam i nasilje i nema dru\u0161tvene (a \u010desto ni pravne) osude. Onog trenutka kada norma postane re\u010denica: \u2018Po\u010dinilac, seksista, nasilnik je kriv i ne postoji opravdanje za takvo pona\u0161anje!\u2019 Mi \u0107emo biti spremni\/e da krenemo u novi dio historije, u kojem \u0107e \u017eene prvo biti ohrabrene da javno reaguju i da ne budu osu\u0111ene za to\u201c, govore u Fondaciji \u201eCure\u201c.<\/p>\n\n\n\n Kakav je odgovor institucija?<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dkom Savjeta ministara BiH, ministarstva i samostalne upravne organizacije su zadu\u017eene da usvoje Odluku o politici nulte tolerancije prema djelima seksualnog uznemiravanja i uznemiravanja na osnovu pola. Njihov zadatak je i da imenuju savjetnike za prevenciju polnog uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mjestu.<\/p>\n\n\n\n \u201eDo danas su 52 institucije sa nivoa BiH usvojile Odluke o politici nulte tolerancije i imenovale savjetnike\/ce za prevenciju seksualnog uznemiravanja i uznemiravanja na osnovu pola. U decembru 2020. godine, Agencija za ravnopravnost polova BiH je, u saradnji sa Agencijom za dr\u017eavnu slu\u017ebu BiH, organizovala obuku za 30 imenovanih savjetnika\/ca na temu prepoznavanja seksualnog uznemiravanja i njihove uloge kao savjetnika\/ce. U narednom periodu planirana je obuka i za ostale imenovane savjetnike i savjetnice\u201c, govore iz Agencije za ravnopravnost polova BiH.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, smjernice za prevenciju seksualnog i rodno zasnovanog uznemiravanja su usvojili i Univerziteti u Banjoj Luci i Isto\u010dnom Sarajevu. Ovim smjernicama su imenovane i osobe zadu\u017eene za prevenciju seksualnog i rodno zasnovanog uznemiravanja, i svi zaposleni ili studenti mogu njima da se jave ukoliko smatraju da su izlo\u017eeni uznemiravanju.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o Gender centru Republike Srpske, iz centra za eTrafiku isti\u010du da su tokom prethodne godine pratili podatke o svim oblicima rodno zasnovanog nasilja, pratili sprovo\u0111enje Istanbulske konvencije, te radili sa subjektima koji su zadu\u017eeni za pru\u017eanje pomo\u0107i osobama koje su pre\u017eivjele nasilje.<\/p>\n\n\n\n \u201eGender centar Republike Srpske kontinuirano, svake godine, sprovodi kampanje kojima \u017eeli da podigne svijest o nedozvoljenim oblicima nasilja i pravima koje \u017ertva ima, tako smo u toku 2020. godine, za vrijeme trajanja kampanje 16 dana aktivizma, sproveli kampanju na na\u0161oj internet stranici i na na\u0161oj Fejsbuk stranici na kojima smo predstavili vodi\u010d za prava koje pred nadle\u017enim institucijama ima svaka \u017ertva nasilja\u201c, govore.<\/p>\n\n\n\n Gender centar Federacije Bosne i Hercegovine je, pored pra\u0107enja provo\u0111enja doma\u0107ih i me\u0111unarodnih propisa saradnje sa institucijama i nevladinim organizacijama u\u010destvovao i u raznim edukacijama, te je 2020. godine nastavio sa sprovo\u0111enjem kampanje \u2018bolje \u2018vako\u2019 koja je uklju\u010divala kratke video spotove. Tom prilikom je promovisan i besplatan SOS telefon:1265, za pomo\u0107 osobama koje pro\u017eivljavaju nasilje.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada je u pitanju pokret #NisamTra\u017eila, Gender Centar FBiH je 28. januara 2021. godine dao Saop\u0161tenje za javnost u kojem je posebno skrenuta pa\u017enja na obavezu poslodavaca da sprije\u010de ali i prijave nasilje na osnovu spola, seksualno uznemiravanje i uznemiravanje na osnovu spola. Tom prilikom data je podr\u0161ka \u017ertvama da takva djela prijave, te je istaknuta uloga medija da za\u0161tite privatnost \u017ertava, njihovo dostojanstvo i integritet. U saop\u0161tenju je nagla\u0161eno da su poslodavci du\u017eni bez odlaganja postupiti u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti spolova u BiH\u201c, govore.<\/p>\n\n\n\n Psiholo\u0161ka podr\u0161ka u institucijama?<\/p>\n\n\n\n Bilo kakav vid uznemiravanja i nasilja uti\u010de na psiholo\u0161ko, emocionalno i socijalno zdravlje pre\u017eivjele osobe. Uznemiravanje i nasilje mogu dovesti do depresije, anksioznosti, po- sttraumatskog stresnog poreme\u0107aja, pa \u010dak i do samoubistva.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o psiholo\u0161koj podr\u0161ci za osobe koje pre\u017eive nasilje, a koju pru\u017eaju sudovi i javne institucije u Bosni i Hercegovini, samo deset sudova imaju zaposlenog psihologa koji pru\u017ea psiholo\u0161ku pomo\u0107 osobama koje svjedo\u010de na sudovima o pro\u017eivljenom nasilju. Rije\u010d je o Okru\u017enom sudu u Banjaluci, Okru\u017enom sudu u Isto\u010dnom Sarajevu, Osnovnom sudu Br\u010dko distrikta BiH, Apelacionom sudu Br\u010dko distrikta BiH, Kantonalnom sudu Sarajevo, Kantonalnom sudu Zenica, Kantonalnom sudu Biha\u0107, Tu\u017eiteljstvu u Mostaru, Kantonalnom sudu u Novom Travniku i Okru\u017enom sudu u Trebinju. Kantonalni sud Tuzla po sistematizaciji ima to radno mjesto, ali nema zaposlenu osobu.<\/p>\n\n\n\n U svim ostalim slu\u010dajevima, svi op\u0161tinski, okru\u017eni ili osnovni sudovi po potrebi anga\u017euju psihologe iz Tu\u017eila\u0161tva ili Centra za socijalni rad.<\/p>\n\n\n\n #DiskriminacijaNeRadi #DiscriminationDoesntWork<\/p>\n\n\n\n Tekst i fotografije: www.etrafika.net<\/a><\/p>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/www.etrafika.net\/slike\/2021\/04\/nasilje-nad-zenama-pixabay.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/www.etrafika.net\/slike\/2020\/09\/nasilje-nad-%C5%BEenama-1.jpeg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/www.etrafika.net\/slike\/2020\/11\/nasilje-%C5%BEena.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n