Narodna skup\u0161tina Republike Srpske danas je usvojila Deklaraciju o za\u0161titi rijeka \u0161to, izme\u0111u ostalog, predstavlja veliki uspjeh aktivista i aktivistica okupljenih u Koaliciju za za\u0161titu rijeka Bosne i Hercegovine koji su proteklih godina svojim tijelima branili rijeke i ukazivali na \u0161tetnost malih hidroelektrana (MHE).<\/p>\n\n\n\n
\u201cIako kona\u010dnim tekstom Deklaracije nismo u potpunosti zadovoljni, pozdravljamo usvajanje Deklaracije sa amandmanima, jer predstavljaju prvi korak ka za\u0161titi na\u0161ih rijeka. Sljede\u0107i korak je na Vladi Republike Srpske i mijenjanju samog zakonodavstva u oblasti obnovljivih izvora energije. Osnov novog zakona treba da bude ukidanje podsticaja za sve nove projekte u oblasti obnovljivih izvora energija (OIE) i okretanje ka podsticanju gra\u0111anske energije gdje bi gra\u0111ani koji pla\u0107aju naknadu za OIE mogli biti i investitori, \u0161to je ve\u0107 praksa u susjednoj Hrvatskoj\u201d, istakao je Viktor Bjeli\u0107, potpredsjednik Centra za \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n
Deklaracija o za\u0161titi rijeka i zaklju\u010dak o potpunoj zabrani gradnje malih hidroelektrana na cijeloj teritoriji Federaciji Bosne i Hercegovine izglasana je u junu i u Predstavni\u010dkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, ali do danas nisu uskla\u0111eni federalni i kantonalni propisi, te je promjena zakonodavstva u ovoj oblasti jo\u0161 u toku.<\/p>\n\n\n\n
\u201cNadamo se da \u0107e Vlada RS poduzeti energi\u010dnije korake ka za\u0161titi rijeka i da \u0107e ovaj proces te\u0107i br\u017ee u oba entiteta te da \u0107emo u kona\u010dnici na nivou cijele dr\u017eave imati zakonski okvir koji \u0161titi na\u0161e rijeke i gra\u0111ane od \u0161tetnih projekata\u201d, rekla je Dragana Skenderija, koordiantorica Koalicije za za\u0161titu rijeka BiH.<\/p>\n\n\n\n
Deklaracija koja je usvojena u Narodnoj skup\u0161tini RS i Predstavni\u010dkom domu Parlamenta FBiH bazirana je na zaklju\u010dcima i preporukama Deklaracije o za\u0161titi rijeka Zapadnog Balkana, koja je nastala kao reakcija ekolo\u0161kih udru\u017eenja na ogromne \u0161tete po lokalne zajednice i \u017eivotnu sredinu koju uzrokuju male hidroelektrane. Donesena je u novembru 2019. godine na me\u0111unarodnoj konferenciji koju je organizovao Centar za \u017eivotnu sredinu, a kojoj je prisustvovalo 75 predstavnika nevladinih organizacija, institucija i stru\u010dnjaka iz BiH i cijele Evrope.<\/p>\n\n\n\n
Podsje\u0107amo, u BiH je planirano vi\u0161e od 400 MHE od kojih je izgra\u0111eno oko stotinu, koje u ve\u0107em dijelu godine svojim radom ostavljaju korita rijeka skoro potpuno suha. Tokom odlu\u010divanja o izgradnji MHE u BiH, javnost nije adekvatno uklju\u010dena, gra\u0111ani su uskra\u0107eni za informacije i pravo da se na demokratski na\u010din izjasne o tim projektima. Izgra\u0111ene MHE su nanijele veliku \u0161tetu prirodi i lokalnim zajednicama, a odgovornost za to treba da snose oni koji su svojim potpisom dali saglasnosti i dozvole za gradnju ovih po prirodu i dru\u0161tvo \u0161tetnih projekata.<\/p>\n\n\n\n