Nakon zavr\u0161enog \u0161kolovanja, pred mladima u BiH je odluka o tome \u0161ta dalje, a odgovor na ovo umnogome zavisi od pitanja – kakve planove imaju za sebe.<\/p>\n\n\n\n
Svima je zajedni\u010dko da \u017eele stalno zaposlenje, sigurnost, da nemaju brige, da finansijski mogu da obezbijede sebi i porodici dostojan \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
U potrazi za ovim, mladima je, \u010dini se, najpo\u017eeljnije da budu zaposleni u javnim institucijama, jer na takvim radnim mjestima oni vide stabilnost, bez neke prevelike pompe ili ne\u010dega \u0161to bi moglo da ugrozi njihovu svakodnevicu.<\/p>\n\n\n\n
Ovakvog stava je vi\u0161e od tre\u0107ine mladih izme\u0111u 15 i 30 godina u BiH, pokazalo je nedavno istra\u017eivanje koje je sproveo National Youth Survey, u kome se navodi da mladi kao idealnu vrstu posla vide rad za vladu ili javni sektor.<\/p>\n\n\n\n
Ali, bez obzira na to \u0161to BiH ima problem s tim da je dosta mladih i dalje nezaposleno, mnogima \u0107e javni sektor ostati samo pusta \u017eelja.<\/p>\n\n\n\n
Ovo govorimo iz razloga \u0161to, prema podacima nadle\u017enih u BiH, gotovo polovina zaposlenih ve\u0107 radi u javnom sektoru, pa je on, tvrdi struka, prenatrpan, i potrebno je da mladi gledaju i na druga poslovna rje\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n
A ona se, kako ka\u017eu ekonomisti i poslodavci, mo\u017eda nalaze u privatnom\/realnom sektoru, uz pomo\u0107 koga se dobrim dijelom i zasniva ekonomija u BiH i u kome tako\u0111e nedostaje radne snage.<\/p>\n\n\n\n
E sad, tu se postavlja pitanje i koliko je ono \u0161to nudi privatni sektor odgovaraju\u0107e za mlade. Struka ka\u017ee da je on bolji za one koji “ganjaju” karijere, napredovanja\u2026<\/p>\n\n\n\n
Ali, ako mladi ipak ne mogu da na\u0111u ono \u0161to tra\u017ee ni kod jednih ni kod drugih, biraju tre\u0107u opciju, najpogubniju za BiH, odlazak odavde.<\/p>\n\n\n\n
“Oni \u0107e svakako razmi\u0161ljati da poku\u0161aju tu sre\u0107u na\u0107i u nekoj drugoj zemlji da odu vani i to je taj slijed doga\u0111aja koji mo\u017ee da prati ovo sve ovdje”, poru\u010duje Ljiljan Veselinovi\u0107, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, on tvrdi da u BiH nije sve tako crno.<\/p>\n\n\n\n
“Vidimo da se privatni sektor razvija, broj zaposlenih raste”, ka\u017ee Veselinovi\u0107, ali i dodaje da je klju\u010dna stvar u BiH kvalitet dostupnih poslova.<\/p>\n\n\n\n
“Nije isto ako imate IT sektor, i ako imate rudnik. Svi mi bismo vjerovatno vi\u0161e \u017eeljeli raditi u nekom sektoru koji ne zahtijeva neki veliki fizi\u010dki napor. Kvalitet radnih mjesta koja nam ekonomija stvara mo\u017ee se posti\u0107i kroz odre\u0111eni vid strate\u0161kih usmjerenja. Kakva \u0107e biti radna mjesta, zavisi od tih strategija, od privla\u010denja stranih investicija itd. tako da je odgovornost velika i nas kao pojedinaca, ali i onih koji stvaraju radne uslove”, rekao je Veselinovi\u0107 za “Nezavisne novine”.<\/p>\n\n\n\n
Admir \u010cavali\u0107, ekonomista, isti\u010de da u BiH i dalje postoji veliki jaz izme\u0111u javnog i privatnog, ne toliko u smislu plata, jer primanja kod privatnika nerijetko presti\u017eu ona iz javnog, ve\u0107 kako se pona\u0161aju drugi sektori u odnosu na to gdje ste zaposleni.<\/p>\n\n\n\n
“Mislim da se ljudi vi\u0161e odlu\u010duju na javni sektor zbog kreditne sposobnosti, jer se kreira ta distorzija, gdje uglavnom bolji odnos u bankama imaju zaposlenici u javnom sektoru bez obzira na nivo evidentiranih primanja, u komparaciji na zaposlene u privatnom sektoru”, poja\u0161njava \u010cavali\u0107.<\/p>\n\n\n\n
On smatra da se BiH ne pona\u0161a u skladu sa svjetskim trendovima kada je u pitanju tr\u017ei\u0161te rada. Ka\u017ee da je u svijetu sasvim normalno da zaposleni tokom svoje karijere promijene vi\u0161e radnih mjesta, da rade razli\u010dite poslove.<\/p>\n\n\n\n
“Mislim da mladi koji bi da rade u javnom sektoru gaje la\u017enu nadu, u smislu da se o\u010dekuje neka stabilnost i sigurnost. Jer imate primjere da, kada i do\u0111u u taj javni sektor, shvate da ipak ne \u017eele provesti nekih 40 godina rade\u0107i isti posao u istim radnim uslovima, u atmosferi koja mo\u017ee biti i toksi\u010dna ili sli\u010dno. Na nama je da mijenjamo navedeno”, kazao je \u010cavali\u0107 za “Nezavisne”.<\/p>\n\n\n\n
Problem za poslovnu zajednicu u BiH, dodaje, jeste taj \u0161to javni sektor uzima talente, a nije dobro da najbolji talenti jedne zemlje idu u javni sektor, jer to smanjuje konkurentnost u privatnom sektoru.<\/p>\n\n\n\n
Prema rije\u010dima Marija Nenadi\u0107a, direktora Udru\u017eenja poslodavaca Federacije BiH, jedini adekvatan model za mlade u BiH jeste da im se obezbijede povoljni uslovi za rad i investiranje ukoliko \u017eele sami krenuti u neki posao, ili odlu\u010de da tra\u017ee posao.<\/p>\n\n\n\n
“Moramo raditi na promociji, afirmaciji zapo\u0161ljavanja mladih nezaposlenih ljudi i otvaranja mikrokompanija, obrta, kako bi se smanjio pritisak na javni i pove\u0107ao interes za realni sektor. Bez toga \u0107e javni sektor postati prenatrpan, iako po mi\u0161ljenju mnogih ve\u0107 jeste, a tu su jo\u0161 oni indirektni problemi kao \u0161to su ogromna izdvajanja za javni sektor. Pored toga, veliki procenat zaposlenih u javnom u odnosu na realni sektor tako\u0111e dodatno optere\u0107uje realni sektor, i kod socijalnih davanja i sli\u010dno. Jednostavno, ve\u0107a briga o javnom nego o privatnom sektoru dovela nas je do toga da imamo preveliki interes mladih za javne poslove”, zaklju\u010dio je Nenadi\u0107.<\/p>\n\n\n\n