Sjajne biografije kandidatkinja nominovanih u okviru novouvedenog izbora za titulu \u201eNajinspirativnija Banjalu\u010danka\u201c potvrda su da u na\u0161em gradu ima zaista mnogo uspje\u0161nih i ostvarenih \u017eena.<\/p>\n\n\n\n
Naime, za ovogodi\u0161nju titulu \u201eNajinspirativnija Banjalu\u010danka\u201c iz oblasti nauke nominovano je 28 \u017eena, koje su postigle sjajne rezultate i ostvarile uspjehe u razli\u010ditim nau\u010dnim oblastima.<\/p>\n\n\n\n
U nastavku pogledajte biografije nominovanih kandidatkinja:<\/p>\n\n\n\n
Maja Milija\u0161<\/strong>, doktor nauka tehnolo\u0161kog in\u017eenjerstva i to najmla\u0111i doktor nauka u Republici Srpskoj. Ona je sa svojih nepunih 30 godina kao nau\u010dnica ostavila mnogo tragova u svijetu, ali i na\u0161oj Banjoj Luci.<\/p>\n\n\n\n Nikolina Makivi\u0107,<\/strong> osvaja\u010d Tesline medalje i sudentica svih generacija Tehnolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Doktorirala je sa 28 godina na Sorboni, iz oblasti molekularne elektrohemije, rade\u0107i na inovativnom konceptu bakterija. Nikolina trenutno \u017eivi u Parizu.<\/p>\n\n\n\n Aleksandra Savi\u0107,<\/strong> osniva\u010d Udru\u017eenja lektora RS i njegova predsjednica. Autor je aplikacije JATOLOG, kreator je \u201eJezikoslovca\u201c i prire\u0111iva\u010d knjige \u201ePri\u010da o princezi Banjaluci\u201c. Na doktorskim studijama na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu na modulu Jezik zavr\u0161ila je sve ispite sa ocjenom 10, i trenutno \u010deka i odbranu doktorske disertacije.<\/p>\n\n\n\n Ana Loji\u0107,<\/strong> inovativna, kreativna i preduzetna dama sa vi\u0161e od osam godina iskustva u IT industriji. Trenutno je na doktorskim studijama iz oblasti DATA SIENCE, \u0161to joj omogu\u0107ava da razvija nove alate i tehnologije za rje\u0161avanje slo\u017eenih problema, kao \u0161to je prediktivna analiza. Sa druge strane, Ana je predsjednica Udru\u017eenja inovatora Grada Banja Luka ve\u0107 10 godina, gdje svojim liderstvom podsti\u010de inovacije me\u0111u mladima.<\/p>\n\n\n\n Marijana Maran<\/strong> svoju doktorsku disertaciju \u201eEfikasnost pedago\u0161ke prevencije vr\u0161nja\u010dkog nasilja u \u0161koli primjenom akcionih istra\u017eivanja\u201c odbranila je na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci. Autor je velikog broja stru\u010dnih radova na ovu temu koji su od velikog zna\u010daja za pedago\u0161ku zajednicu proteklih godina.<\/p>\n\n\n\n Nada Vasiljevi\u0107<\/strong>, Filozfski fakultet je zavr\u0161ila kao prvi student generacije i najmla\u0111i master razredne nastave u Republici Srpskoj. Kreator je brojnih stru\u010dnih i nau\u010dnih radova i dobitnik plakete Ministarstva prosvjete i kulture. Budu\u0107i je doktor nauka iz oblasti metodike razredne nastave matematike.<\/p>\n\n\n\n Anja Kuni\u0107<\/strong> istra\u017eiva\u010d, edukator i doktorant na Ju\u017enodanskom tehni\u010dkom univerzitetu u Kopenhagenu u oblasti algoritamske arhitekture i gra\u0111evine, robotske konstrukcije sa integracijom tehnologija industrije 4.0 i odr\u017eivih \u017eivotnih ciklusa materijala.<\/p>\n\n\n\n Suzana Gotovac Atlagi\u0107<\/strong> doktorske studije iz oblasti nanotehnologije zavr\u0161ila na \u0106iba univerzitetu u Japanu gdje je dobila i rektorovu nagradu sa jo\u0161 6 najproduktivnijih studenata 3. ciklusa. Zaposlena na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu u Banjoj Luci. Njena va\u017ena li\u010dna misija je borba za povratak mladih kadrova iz na\u0161e zemlje nakon njihovog \u0161kolovanja u inostranstvu.<\/p>\n\n\n\n Dijana Jeli\u0107<\/strong>, doktor fizi\u010dkohemijskih nauka i redovni profesor na Prirodno-matemati\u010dkom fakutetu. Polje njenog nau\u010dnog istra\u017eivanja su sustemi za isporuku lijekova i biomaterijali. Magistarske i doktorske studije zavr\u0161ila je na Fakultetu za fizi\u010dku hemiju u Beogradu, a predanim radom u svojoj oblasti dobila je dvije presti\u017ene stipendije koje su joj omogu\u0107ile postdoktorska usavr\u0161avanja u SAD-u i Japanu.<\/p>\n\n\n\n Vesna E\u0107im Zlojutro<\/strong>, doktor medicinskih nauka, redovna profesorica na Katedri za ginekoligiju i aku\u0161erstvo, na\u010delnica Klinike za ginekologiju i aku\u0161erstvo na UKC Republike Srpske, kroz svoj rad ostavila je pe\u010dat na mnogo ljudi. Studije medicine, magistarske i doktorske studije zavr\u0161ila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci, u\u010desnik je u zna\u010dajnom broju klini\u010dkih istra\u017eivanja sa izuzetno velikim brojem objavljenih stru\u010dnih radova. Tako\u0111e, ona je bila prvi ginekolog u pravoslavnoj ambulanti koja radi na volonterskoj osnovi.<\/p>\n\n\n\n Vera Zih<\/strong>, neko ko vidi srcem, i to nije metafora. Edukovala se, a kasinije je edukovala i druge u oblasti za\u0161tite prava manjinskih grupa: djece, madih i \u017eena sa invaliditetom. \u017dena koja se na svom porodiljskom odsustvu priprema za polaganje Pravosudnog ispita. Vera Zih se pored poslovnih i porodi\u010dnih obaveza aktivno posve\u0107uje i Udru\u017eenju mladih sa invaliditetom InfoPart, koje se u saradnji sa Univerzitetom u Banjoj Luci okre\u0107e ka obezbje\u0111ivanju pristupa\u010dnijeg okru\u017eenja za osobe sa invaliditetom u oblasti obrazovanja i studentskog standarda, ali i drugih aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n Sne\u017eana Kutle\u0161i\u0107 Stevi\u0107<\/strong>, neko ko je kroz svoju specijalizaciju baromedicine \u2013 hiperbari\u010dne i podvodne medicine unio inovativne metode lije\u010denja u Banjoj Luci. Tako\u0111e, pored Medicinskog fakulteta u Beogradu, \u0161kolovala se i na slovena\u010dkoj klinici Golnik. U toku pandemije virusa korona odigrala je veoma veliku ulogu u lije\u010denju bolesnika sa respiratornim tegobama. U na\u0161em gradu poznata je po saradnji sa ve\u0107im brojem udru\u017eenja koja okupljaju osobe sa invaliditetom, a modna revija osoba sa invaliditetom \u201eBa\u0161 po mjeri\u201c je postala prepoznatljiv i rado vi\u0111en doga\u0111aj.<\/p>\n\n\n\n Lana Lugonja,<\/strong> master psihologije i doktorant na Odsjeku za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Na osnovnim studijama dobila je nagradu za najboljeg studenta na studijskom programu psihologije. Tako\u0111e, dobitnica je stipendije za izvrsnost koja se dodjeljuje najboljem kandidatu od svih doktoranata. Objavila je preko 10 nau\u010dnih radova i dobitnica je nagrade \u201eDr Jovan Savi\u0107\u201c 2023. godine povodom obilje\u017eavanja 20 godina rada Dru\u0161tva psihologa RS.<\/p>\n\n\n\n Radana Bjelajac<\/strong> trenutno poha\u0111a drugi ciklus studija na Tehnolo\u0161kom fakultetu Univrziteta u Banjoj Luci, smjer Hemijsko in\u017eenjerstvo \u010dijem zavr\u0161etkom \u0107e ste\u0107i zvanje master hemijskog in\u017eenjerstva. Koriste\u0107i svoje stru\u010dno znanje i prednosti prirodnih sirovina, stvorila je prirodne proizvode \u201eP\u010delica\u201c koje neprekidno usavr\u0161ava sa ciljem da napravi proizvode koji poma\u017eu ljudima da rije\u0161e \u010ditav spektar zdravstvenih problema i olak\u0161aju sebi \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n Jagoda Petrovi\u0107<\/strong> redovna je profesorica na Fakultetu politi\u010dkih nauka, studijski program Socijalni rad. Realizovala je brojna nau\u010dna istra\u017eivanja na temu migracija, socijalnog rada u zajednici i socijalnog uklju\u010divanja siroma\u0161nih, psihosocijalne podr\u0161ke marginalizovanim grupama i dr\u2026U\u010destvovala je u svojstvu koordinatora na projektima koje su podr\u017eali UNHCR, Svjetska banka, Svjetski program za hranu\u2026 Objavila preko 100 nau\u010dnih radova i deset knjiga.<\/p>\n\n\n\n Stojana Petrovi\u0107<\/strong>, docentkinja Pravnog fakulteta u Banjoj Luci pridru\u017ei\u0107e se damama na bini. Doktorske studje iz oblasti gra\u0111anskopravnih nauka zavr\u0161ila je na Pravnom fakultetu u Banjoj Luci. Prva je \u017eena autor u oblasti pravnih nauka u Banjoj Luci, koja je objavila nau\u010dne radove u presti\u017enoj svjetskoj citatnoj bazi \u201eVeb of sajens\u201c. Iako je ovo uobi\u010dajeno u oblasti drugih nauka, u oblasti pravnih i dru\u0161tvenih nauka ovo je te\u017eak i izuzetan poduhvat.<\/p>\n\n\n\n Nina Mari\u0107<\/strong>, docentkinja doktorica medicinskih nauka koja obavlja funkciju rukovodioca Centra za rijetke bolesti Republike Srpske i rukovodioca Genetskog savjetovali\u0161ta. Dobitnik je \u201ePovelje\u201c Komore doktora medicine RS za najbolje rezultate postignute na studiju medicine.<\/p>\n\n\n\n Isidora Graorac,<\/strong> po struci profesor srpskog jezika i knji\u017eevnosti, ali svoje djelovanje okre\u0107e, zbog \u017eivotnih okolnosti, u isttra\u017eivanje i zalaganje za tra\u017eenje rje\u0161enja u procesu tra\u017eenja nestalih. Predsjednica je Upravnog odbora Fondacije \u201eVizuelni arhiv srpskog stradanja\u201c.<\/p>\n\n\n\n Ajla Ak\u0161amija<\/strong> ro\u0111ena u Banjaluci sa trenutnom adresom u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, profesorica je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Juti. Rukovodi istra\u017eiva\u010dkim entitetom za inovacije u arhitektonskoj nauci i edukativnim programima. Njena istra\u017eiva\u010dka ekspertiza uklju\u010duje arhitektonsko-gra\u0111evinsku nauku i odr\u017eivost, zgrade visokih performansi, nove arhitekotnske tehnologije i inovacije u arhitekturi.<\/p>\n\n\n\n Verica Pavli\u0107,<\/strong> postdiplomske studije zavr\u0161ava na Medicinskom i stomatolo\u0161kom fakultetu u Tokiu \u2013 Univerzitet u Japanu. Dokotorat je zavr\u0161ila sa najvi\u0161im ocjenama, nakon \u010dega se vra\u0107a u Banja Luku i hvala joj na tome. Do danas je objavila preko 40 nau\u010dnih radova u svjetskim nau\u010dnim \u010dasopisima i nekoliko knjiga. Prdstavnik je Republike Srpske u Svjetskoj Stomatolo\u0161koj Organizaciji. Dobitnica je Eugen \u0160najder nagrade Ameri\u010dke laserske asocijacije, Centra izvrsnosti Tokijskog Medicinskog i stomatolo\u0161kog Univerziteta, nagrade Veliki Pe\u010dat Komore doktora stomatologije kao i mnogih drugih.<\/p>\n\n\n\n Aleksandra Drini\u0107<\/strong> izme\u0111u ostalog posjeduje je postdiplomski sertifikat arheologije sa Univerziteta u Lesteru u Velikoj Britaniji te magisterija iz turizma, ba\u0161tine i razvoja sa Univerziteta u Glasgovu. Ve\u0107 25 godina u\u010destvuje u naporima razvoja turizma BiH, a bila je i \u010dlan tima koji je predstavljao BiH na njenom prvom sajmu turizma VeTeeM i kreirao njen prvi avanturisti\u010dki proizvod.<\/p>\n\n\n\n Sla\u0111ana Mi\u0161i\u0107,<\/strong> magistrica pred\u0161kolskog vaspitanja nosilac Svetosavske povelje RS, sa titulom Najbolji nastavnik stare Jugoslavije, dobitnica nagrade \u201eGlobal ti\u010der avard\u201c, Nju Delhi, Indija. Autor je vi\u0161e nagra\u0111enih didakti\u010dkih sredstava, jedan od autora aktuelnog Programa za pred\u0161kolosko vaspitanje i obrazovanje Republike Srpske. Tako\u0111e, \u010dlan je i stru\u010dnog tima za reformu obrazovanja u Republici Srpskoj i radne grupe za izmjene i dopune zakona o pred\u0161koloskom vaspitanju i obrazovanju.<\/p>\n\n\n\n Jelena \u0160krbi\u0107 Radi\u0107<\/strong> predsjednica Udru\u017eenja osoba oboljelih od dijabetesa u Republici Srpskoj \u201eDiabetNo1\u201c. Iako je zavr\u0161ila Ekonomski fakultet, svoj \u017eivot posve\u0107uje radu ovog udru\u017eenja i glavni je pokreta\u010d drugih osoba koje uklju\u010duje u rad kako bi svakodnevno pomagali jedni drugima. Njenim zalaganjem, do\u0161lo je do rezultata da Fond zdravstevnog osiguranja Republike Srpske od avgusta 2023. djeci i omladini oboljelim od dijabetesa tip 1 u Republici Srpskoj do 18 godina starosti obezbje\u0111uje senzore za kontinuirano mjerenje glukoze. Uspje\u0161no je pokrenula inicijativu \u0161irom Srpske i sada 12 op\u0161itna\/gradova sufinansira senzore mladima od 18- 30 godina, ali i starijima.<\/p>\n\n\n\n Ljiljana Zrni\u0107<\/strong>, diplomirani elektroin\u017eenjer i omiljena profesorica u Ekonomskoj \u0161koli. Poznata je po svom anga\u017emanu u radu sa \u010dlanovima Volonterske sekcije ve\u0107 15 godina i u\u010destvuje u mnogobrojnim humanitarnim akcijama. Njene u\u010denike \u0107ete prepoznati jer su redovni posjetioci kulturnih doga\u0111aja i festivala. Svojim radom i djelovanjem inspirisala je veliki broj u\u010denika da i nakon \u0161kolovanja ostanu zaljubljenici u kulturu.<\/p>\n\n\n\n Milica Gaji\u0107 Boji\u0107<\/strong>, doktorsku disertaciju je odbranila na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u februaru ove godine. Koautor je vi\u0161e od deset nau\u010dnih radova u me\u0111unarodnim \u010dasopisima, a dobitnik je Zlatne plakete Univerziteta u Banjoj Luci za postignut uspjeh i zavr\u0161etak studija u roku.<\/p>\n\n\n\n Bojana Cari\u0107,<\/strong> specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije, vanredni profesor na katedri interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Od njene bogate biografije izdvojili bismo da je postala doktorica zbog dijabetesa tip 1 i da nesebi\u010dno poma\u017ee svim oboljelim od ove opake bolesti i da je omiljena u tim krugovima.<\/p>\n\n\n\n Vesna \u0160ipka<\/strong>, master tezu \u201eUpravljanje seizmi\u010dkim rizikom za osnovne i srednje \u0161kole u Banjoj Luci\u201c odbranila je na Fakultetu bezbjednosnih nauka Univerziteta u Banjoj Luci. Jedna je od koautora Seizmotektonske karte Republike Srpske, te autor preko 13 nau\u010dnih stru\u010dnih radova iz oblasti seizmologije.<\/p>\n\n\n\n Izabela Markovi\u0107, <\/strong>koja je svoj zavr\u0161ni master rad odbranila na temu \u201eFemicid \u2013 rodno zasnovano ubistvo \u017eena\u201c na Pravnom fakultetu u Banjoj Luci. Ovo je prvi nau\u010dni rad na ovu temu koji je napisan u Bosni i Hercegovini koji se ogleda u davanju podataka koji mogu doprinijeti cilju adekvatne za\u0161tite \u017eena od ovog oblika rodno zasnovanog nasilja.<\/p>\n\n\n\n Podsje\u0107amo, kada je rije\u010d o izboru \u201eNajinspirativnija Banjalu\u010danka\u201c u oblasti nauke bitno je napomenuti da \u0107e sugra\u0111ani u narednim danima imati priliku da putem dru\u0161tvenih mre\u017ea Grada upoznaju sve nominovane kandidatkinje, koje \u0107e prenijeti Banjalu\u010dankama svoje \u017eelje povodom Dana \u017eena.<\/p>\n\n\n\n A koja od njih \u0107e ponijeti titulu \u201eNajinspirativnija Banjalu\u010danka\u201c u oblasti nauke \u2013 odnosno prvu me\u0111u jednakima izabra\u0107e upravo same kandidatkinje me\u0111u sobom.<\/p>\n\n\n\n