Evo kako profesije uti\u010du najvi\u0161e na psihi\u010dko zdravlje<\/p>\n\n\n\n
Ljudi koji se bave ovim poslovima treba \u010de\u0161\u0107e da idu kod psihologa – evo koje profesije najpre mogu da izazovu burn-out (pregorevanje) sindrom.<\/p>\n\n\n\n
Koje profesije su ljudima potrebne redovne konsultacije sa\u00a0psihologom<\/a>?<\/strong><\/a><\/p>\n\n\n\n Ako govorimo o profesijama, postoji zvani\u010dna lista profesija, prema kojoj je potrebno periodi\u010dno prolaziti kroz lekarske preglede i konsultovati se sa terapeutom i psihijatrom. Me\u0111u njima: operateri liftova, elektri\u010dari, radnici u \u0161umarstvu, za\u0161titari, spasioci, vatrogasci, rudari, oni koji rade sa hranom, policajci, farmaceuti. Na listi se nalaze profesije koje su povezane ili sa ljudima i potencijalom da im na\u0161kode, ili sa radom sami, u te\u0161ko dostupnim podru\u010djima, gde je, naprotiv, kontakt sa drugim ljudima veoma ograni\u010den.<\/p>\n\n\n\n Lista je zasnovana na razmatranju da osoba sa mentalnim <\/strong>poreme\u0107ajem<\/strong><\/a> mo\u017ee naneti \u0161tetu drugim ljudima. U slu\u010daju rada u te\u0161ko dostupnim podru\u010djima, to je, pre svega, briga za samu osobu i kvalitet njenog rada. Izolacija pove\u0107ava verovatno\u0107u razvoja mentalnih problema<\/a>.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta ako se zvani\u010dno ne zahteva odlazak kod psihologa, kojim profesijama je ovaj razgovor potreban?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako odgovorimo na ovo pitanje, uzimaju\u0107i u obzir mentalno zdravlje same osobe, onda su to, pre svega, profesije vezane za ljude i komunikaciju sa njima. \u010covek tro\u0161i mnogo sredstava i energije na druge ljude, pa ljudi u profesijama koje zahtevaju stalnu interakciju sa drugim ljudima brzo pregorevaju<\/strong><\/a>. U ovom slu\u010daju, potrebna vam je podr\u0161ka psihologa, ne da ne biste \u0161tetili drugima ili pobolj\u0161ali kvalitet rada, ve\u0107 da ne biste izgubili sebe.<\/p>\n\n\n\n Koje profesije podrazumevaju stalnu komunikaciju sa drugim ljudima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kakve bi mogle biti posledice?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mnogi ljudi i dalje do\u017eivljavaju konsultacije sa psihologom kao ne\u0161to \u010dudno, hir, kao da psiholog mo\u017ee biti potreban samo osobama sa ozbiljnim mentalnim poreme\u0107ajima. U stvari, depresija i anksiozni poreme\u0107aj<\/a> su tako\u0111e bolesti, poput gastritisa ili aritmije. Treba ih tretirati tako da ne dovode do destruktivnih posledica po ljude.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta jo\u0161 uti\u010de?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pored prirode profesionalne delatnosti, na mentalno zdravlje uti\u010du i drugi faktori na poslu:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Raspored<\/strong>. Nepravilan raspored, rad u no\u0107noj smeni, nedostatak razumne raspodele rada i odmora ne daju \u010doveku vremena da se oporavi. San, odmor i vreme za sebe su veoma va\u017eni. (Sensa)<\/p>\n\n\n\n\n
Organizacija procesa rada<\/strong>. Svima su potrebni udobni uslovi za rad, koji se ne mogu uvek stvoriti.
Odnosi sa menad\u017ementom i timom<\/strong>. Stalni pritisak i napetost dovode do stvaranja neuroza i anksioznih poreme\u0107aja.<\/p>\n\n\n\n