Jedno \u0107e vas motivisati, a drugo dovesti do sagorevanja<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to nam je te\u0161ko da ni\u0161ta ne radimo?<\/p>\n\n\n\n
Radoholizam se, prema enciklopediji Britanika, defini\u0161e kao \u201ckompulsivna \u017eelja za radom\u201d. Radoholizam<\/strong><\/a> tako\u0111e mo\u017eemo definisati kao \u201copsesiju poslom\/radom\u201d, ili \u201czavisnost od posla\/ rada\u201d. Radoholizam se u dru\u0161tvu u kome se mnogo vrednuju uspeh i li\u010dna postignu\u0107a neretko do\u017eivljava i glorifikuje kao vrlina, po\u017eeljna osobina, te \u201cprofesionalizam\u201d. Dovoljno je da otvorimo bilo koju socijalnu mre\u017eu da bismo videli motivacione citate poput \u2018hustle hard\u2019, normalizaciju 18 radnih sati i nekoliko sati sna dnevno.<\/p>\n\n\n\n Posebno je ovo slu\u010daj u dr\u017eavama u kojima se kulturolo\u0161ki i sociolo\u0161ki vrednuje \u201cte\u017eak rad\u201d. Tako, mnogi ljudi to koliko te\u0161ko, dugo, naporno i prekovremeno rade nose kao \u201czna\u010dku\u201d. S druge strane, ti isti ljudi se \u017eale na to koliko su preoptere\u0107eni poslom i “pod stresom\u201d.<\/a><\/p>\n\n\n\n Neretko se ljudi identifikuju kao \u201cvredna osoba\u201d zbog toga \u0161to mnogo rade. Zanimljivo je da se, u na\u0161im krajevima epitet \u201cvredna\u201d ili \u201cvredan\u201d pripisuje osobi koja mnogo radi. Tako se, svesno ili podsvesno, ose\u0107aj sopstvene vrednosti<\/strong><\/a> osobe dovodi u direktnu korelaciju sa time koliko ona radi (koliko je \u201cvredna\u201d osoba).<\/p>\n\n\n\n Naravno, moramo razlikovati ljubav prema poslu koji obavljamo, visoke standarde u radu i radnu etiku, kao i radnu disciplinu od radoholizma. Strast za poslom koji obavljamo nije sama po sebi lo\u0161a, ve\u0107 mo\u017ee, naprotiv, biti motivi\u0161u\u0107a i dugoro\u010dno nam dati emotivno ispunjenje. Ali, radoholizam (\u201ckompulsivna \u017eelja za radom\u201d), ba\u0161 kao i sve druge zavisnosti, nije dobar, jer nam mo\u017ee dugoro\u010dno naru\u0161iti balans izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota, kao i mentalno i fizi\u010dko zdravlje.<\/p>\n\n\n\n Uverenja i beg od stvarnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Radoholizam mo\u017ee, ironi\u010dno, biti uzrok profesionalne samosabota\u017ee, jer radoholi\u010dna osoba mo\u017ee imati (jako) veliki otpor ka delegiranju svojih du\u017enosti podre\u0111enima na poslu, ili ako vodi biznis – unajmljivanju nekoga da joj pomogne i preuzme dio njenih du\u017enosti s dnevnog rasporeda, \u0161to mo\u017ee znatno umanjiti produktivnost u radu i uve\u0107anje profita.<\/p>\n\n\n\n Radoholizam tako\u0111er mo\u017ee biti i vid \u201cbe\u017eanja od stvarnosti\u201d, ba\u0161 kao i bilo koji drugi vid zavisnosti. Tako, ljudi mogu u posao \u201cda pobegnu\u201d od lo\u0161eg braka, samo\u0107e, ili porodi\u010dnih problema.<\/p>\n\n\n\n Radoholizam mo\u017ee biti uslovljen limitiraju\u0107im uverenjima<\/strong><\/a> koja smo usvojili u djetinjstvu. Ukoliko su nas roditelji ili staratelji \u201cnagra\u0111ivali\u201d i iskazivali nam odobravanje, pa\u017enju i ljubav samo ili naj\u010de\u0161\u0107e kada smo ku\u0107i donosili \u201cuspehe\u201d (petice, pehare, nagrade…) i \u201cbili vredni\u201d, mo\u017eemo usvojiti podsvesno uverenje da je \u201cuspeh = ljubav\u201d i\/ili: \u201cMoram da budem vredna, da bih bila \u2018vredna\u2019 i voljena\u201d.<\/p>\n\n\n\n Raditi na\u0161 posao sa stra\u0161\u0107u nije, samo po sebi, lo\u0161a stvar, no kada se pretvori u kompulsivnu \u017eelju za radom postaje kao i bilo koja druga zavisnost. Po\u010dne da nas kontroli\u0161e i upravlja na\u0161im \u017eivotom. Ne mo\u017eemo da prestanemo, da zastanemo i pauziramo, a to se negativno odra\u017eava na na\u0161e mentalno i fizi\u010dko zdravlje (posebno ako dugoro\u010dni stres dovede do burn out <\/em>sindroma – sagorevanja<\/strong><\/a>), na\u0161e emotivne veze (jer nam balans izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota biva naru\u0161en).<\/p>\n\n\n\n