Ako ovo radite \u010dim ustanite, postoji pove\u0107an rizik<\/p>\n\n\n\n
Saznajte kojih 5 navika izazivaju anksioznost, a da toga nismo ni svesni – evo \u0161ta pove\u0107ava ose\u0107aj zabrinutosti i nervoze.<\/p>\n\n\n\n
Povremena anksioznost<\/strong><\/a> je \u010desta u savremenom u\u017eurbanom svetu. Dok se neki ljudi sa njom suo\u010davaju ponekad, kod nekih je ona stalno prisutna i predstavlja stanje koje uti\u010de na kvalitet \u017eivota<\/a>. Ameri\u010dko udru\u017eenje psihijatara procenjuje da \u0107e skoro 30 odsto odraslih biti pogo\u0111eno anksioznim poreme\u0107ajem u nekom trenutku svog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n Anksioznost je normalna reakcija na stres i mo\u017ee biti korisna u nekim situacijama, na primer kada treba da izbegnemo opasnost. Ali stalna anksioznost mo\u017ee zna\u010dajno poremetiti \u017eivot osobe, onemogu\u0107ava joj da radi, \u017eivi i funkcioni\u0161e onako kako bi \u017eelela. Uzro\u010dnici anksioznosti su razni, ali stru\u010dnjaci isti\u010du da postoje odre\u0111ene navike kojih nismo svesni, a koje mogu uzrokovati anksioznost<\/a>:<\/p>\n\n\n\n 1. Gledanje u telefon \u010dim se probudite<\/strong> “Ovo pona\u0161anje po\u010dinje na\u0161 dan bombardovanjem na\u0161eg mozga informacijama, \u0161to nas dovodi do uznemirenosti zbog svega \u0161to treba da uradimo \u2013 sve pre nego \u0161to smo imali priliku da dozvolimo svom umu ili telu da se probude”, ka\u017ee dr Ejmi Mazulis. “Ti postovi, novinski izve\u0161taji i e-poruke \u0107e i dalje biti tamo za 15 ili 20 minuta nakon va\u0161eg jutarnjeg istezanja, prve \u0161oljice kafe ili jutarnjeg opu\u0161tanja.”<\/p>\n\n\n\n 2. Potcenjivanje koliko dugo stvari traju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Neki ljudi uvek sti\u017eu na vreme, dok drugi stalno kasne. Koliko puta ste utr\u010dali u kancelariji zadihani i preznojeni i rekli – “Izvinjavam se \u0161to kasnim”. Mo\u017eda kasnite zato \u0161to lo\u0161e procenjujete vreme, a mo\u017eda i zato \u0161to preopteretite sebe sa puno obaveza koje ne mo\u017eete da postignete.<\/p>\n\n\n\n “Mnogi od nas, posebno ako imamo tendenciju ka perfekcionizmu ili preteranom radu, te\u0161ko se snalaze kada je vreme za promenu zadataka”, ka\u017ee Mezulis. “Stalno se ose\u0107amo kao da treba da uradimo samo jo\u0161 jednu stvar \u2013 ponovo pro\u010ditamo tu e-po\u0161tu, proverimo da li smo spakovali te cipele \u2013 uglavnom iz straha da \u0107emo ne\u0161to ostaviti nedovr\u0161eno. Ako mislite da \u0107e vam trebati 10 minuta, dajte sebi 20 na nedelju dana da vidite kakav je ose\u0107aj ne \u017euriti sa zaka\u0161njenjem na sve. Mo\u017eda \u0107e vam se svideti to!”<\/p>\n\n\n\n 3. Gledanje vesti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Studija iz avgusta 2022. objavljena u “Health Communication” otkrila je da ljudi koji opsesivno konzumiraju vesti imaju ve\u0107u verovatno\u0107u da ne pate samo od stresa i anksioznosti, ve\u0107 i od lo\u0161eg fizi\u010dkog zdravlja. Brajan Meklaflin, vanredni profesor ogla\u0161avanja na Koled\u017eu za medije i komunikacije na Teksa\u0161kom tehni\u010dkom univerzitetu istakao je da su vesti o globalnoj pandemiji, politi\u010dki nemiri, masovna pucnjava, ratovi, i \u0161umski po\u017eari – duboko uticali na ljude \u0161irom sveta.<\/p>\n\n\n\n I dok smatra da bi ljudi trebalo da budu u toku sa aktuelnim doga\u0111ajima, on je naglasio da je tako\u0111e va\u017eno “imati zdraviji odnos sa vestima”.<\/p>\n\n\n\n Rinaldi predla\u017ee da ograni\u010dite svoju izlo\u017eenost vestima, posebno negativnim vestima. “Dozvolite sebi samo odre\u0111eno vreme da konzumirate vesti, i po mogu\u0107nosti ne ta\u010dno kada se probudite ili kada idete u krevet”.<\/p>\n\n\n\n 4. Upu\u0161tanje u rasprave na dru\u0161tvenim mre\u017eama<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u0160ta mnogi vole da rade nakon \u0161to konzumiraju gomilu negativnih vesti? Idu na Internet i uklju\u010duju se u diskusije na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Studija iz maja 2022. objavljena u \u010dasopisu “Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking” sugeri\u0161e da bi pauza od ovog pona\u0161anja samo nedelju dana mogla da smanji va\u0161u anksioznost i pove\u0107a ose\u0107aj blagostanja. Uklju\u010dite se u pozitivne interakcije i izbegavajte sadr\u017eaj koji pove\u0107ava anksioznost.”<\/p>\n\n\n\n 5. Ne di\u0161ete dovoljno duboko<\/strong><\/p>\n\n\n\n “Na\u0161 nivo anksioznosti i na\u0161e fizi\u010dko stanje su veoma blisko povezani. Kada smo anksiozni, aktivira se simpati\u010dki nervni sistem na\u0161eg tela (\u010duli ste za odgovor “bori se ili be\u017ei”). Na\u0161e zenice se \u0161ire, puls nam se ubrzava, na\u0161 krv te\u010de iz na\u0161ih ekstremiteta u na\u0161e glavne mi\u0161i\u0107e, zaustavljamo varenje i po\u010dinjemo da di\u0161emo veoma brzo i plitko<\/a>“- istakla je doktorka.<\/p>\n\n\n\n “Anksioznost mo\u017ee u\u010diniti na\u0161e disanje plitkim, ali plitko ubrzano disanje tako\u0111e mo\u017ee u\u010diniti da se ose\u0107amo anksiozno, jer telo i um poku\u0161avaju da sinhronizuju svoja iskustva.” Ona predla\u017ee “kvadratno disanje” – “Kvadrat ima \u010detiri jednake stranice, tako da je to obrazac disanja u \u010detiri jednaka dela”, prime\u0107uje ona. “Udahnite pet sekundi, zadr\u017eite pet sekundi, izdahnite pet sekundi i zadr\u017eite dah pet sekundi. Uradite ovo pet puta i odmah mo\u017eete primetiti da va\u0161a anksioznost nestaje.”<\/p>\n\n\n\n Izvor: Sensa<\/p>\n\n\n\n
Ejmi Mezulis , dr, suosniva\u010d i glavni klini\u010dki slu\u017ebenik Joona.<\/p>\n\n\n\n