Suo\u010davanje sa tu\u0111om patnjom kao da je va\u0161a<\/p>\n\n\n\n
Koja je razlika izme\u0111u empatije i saose\u0107anja – kakva ste vi osoba? Ovo mo\u017ee da uti\u010de na zdravlje \u010doveka…<\/p>\n\n\n\n
Empatija<\/strong><\/a> i saose\u0107anje su faktori koji uti\u010du na na\u0161e odnose, kvalitet \u017eivota i na kraju, na op\u0161te blagostanje. Mo\u017eete ih smatrati sinonimima, ali bi bilo ta\u010dnije misliti o njima kao o dve strane istog nov\u010di\u0107a – a jedna od tih strana je zapravo bolja za va\u0161e zdravlje od druge.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta je empatija?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Empatiju Oksfordski re\u010dnik defini\u0161e kao “sposobnost razumevanja i deljenja ose\u0107anja sa drugima”. Kao \u0161to terapeut Babita Spineli, ka\u017ee, to uklju\u010duje stavljanje sebe u ne\u010diju ko\u017eu, zami\u0161ljanje kako bi se oni mogli ose\u0107ati i pro\u017eivljavanje njihovih emocija. “Empatija vam omogu\u0107ava da se pove\u017eete sa drugima na emocionalnom nivou i prepoznate njihove perspektive, kao \u0161to je roditelj koji ose\u0107a razo\u010daranje<\/strong><\/a> ili tugu svog deteta kada izgubi igru ili se bori sa izazovom”.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko imate razvijenu empatiju, postoji i jendo upozorenje, ovo stanje mo\u017ee brzo da postane toksi\u010dno kada se ne kontroli\u0161e. Kako jedna studija o empatiji iz 2014. godine obja\u0161njava: “U empatiji se ose\u0107a sa nekim, ali se ne me\u0161a sa drugim; to jest, jo\u0161 uvek znamo da je emocija sa kojom rezonuje emocija drugog. Ako ova razlika izme\u0111u sebe i drugog nije prisutna, govorimo o zarazi emocija.”<\/p>\n\n\n\n Kada se dogodi zaraza emocijama, mo\u017eemo nesvesno da preuzmemo emocije drugih<\/a> – u dobru i zlu. Dakle, ako je va\u0161 kolega ili partner lo\u0161e raspolo\u017een, mo\u017eda \u0107ete po\u010deti da ose\u0107ate da se lo\u0161e raspolo\u017eenje<\/a> prikrada i vama, pi\u0161e mbg.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta je saose\u0107anje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Oksfordski re\u010dnik defini\u0161e saose\u0107anje kao “saose\u0107ajno sa\u017ealjenje i zabrinutost za patnje ili nesre\u0107e drugih”. Kako Spineli obja\u0161njava, saose\u0107anje prevazilazi empatiju jer uklju\u010duje ose\u0107anje duboke zabrinutosti i \u017eelju da se ubla\u017ei ne\u010dija patnja. “Saose\u0107anje karakteri\u0161e istinski ose\u0107aj brige, ljubaznosti i spremnosti da se preduzme akcije kako bi se pomoglo drugima u nevolji”, dodaje ona.<\/p>\n\n\n\n A prema Tisenu, i empatija i simpatija, kada dolaze iz mesta iskrenosti, su senzacije i otvoreni izrazi saose\u0107anja. On ka\u017ee da saose\u0107anje mo\u017ee proiza\u0107i iz empatije, obi\u010dno kada postoji deljenje sli\u010dnih iskustava sa drugom osobom, ali saose\u0107anje iz simpatije mo\u017ee biti jednako korisno.<\/p>\n\n\n\n Primeri saose\u0107anja:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Razlika izme\u0111u empatije i saose\u0107anja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dakle, koja je razlika izme\u0111u to dvoje? Prema Spineliju, dok su empatija i saose\u0107anje blisko povezani i mogu da rade u tandemu kada je u pitanju razumevanje i odnos sa emocijama i iskustvima drugih, empatija se fokusira na razumevanje i deljenje tih emocija, dok saose\u0107anje pro\u0161iruje simpatiju dodavanjem proaktivnog i bri\u017enog odgovor na patnju.<\/p>\n\n\n\n Na ovaj na\u010din, prema Tisenu, ovaj ose\u0107aj zajedni\u0161tva sa drugima predstavlja klju\u010dnu razliku izme\u0111u njih dvoje. Na primer, mogli biste da budete saose\u0107ajni za tu\u0111u patnju bez nu\u017eno empatije, i obrnuto, mogli biste da ose\u0107ate empatiju prema ne\u010dijoj patnji, a da ne morate da budete saose\u0107ajni prema njoj.<\/p>\n\n\n\n U stvari, kako istra\u017euje nedavno istra\u017eivanje objavljeno u \u010dasopisu “Emotion 2”, \u010dini se da saose\u0107anje prednja\u010di kada je u pitanju kako empatija naspram saose\u0107anja uti\u010de na na\u0161e zdravlje. Kako obja\u0161njavaju autori studije, previ\u0161e empatije mo\u017ee biti te\u0161ko za va\u0161e zdravlje, dok se \u010dini da ga saose\u0107anje podi\u017ee.<\/p>\n\n\n\n “Empati\u010dni ljudi, koji kontroli\u0161u saose\u0107anje, \u010desto koriste jezik fokusiran na sebe i pi\u0161u o negativnim ose\u0107anjima, dru\u0161tvenoj izolaciji i ose\u0107aju preplavljenosti”, pi\u0161u oni. “Saose\u0107ajni ljudi, koji kontroli\u0161u empatiju, \u010desto koriste jezik koji je fokusiran na druge i pi\u0161u o pozitivnim ose\u0107anjima i dru\u0161tvenim vezama.”<\/p>\n\n\n\n Ovo istra\u017eivanje na kraju nagla\u0161ava da je visoka empatija bez saose\u0107anja povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima, dok je visoka saose\u0107ajnost bez empatije povezana sa pozitivnim zdravstvenim ishodima, pozitivnim \u017eivotnim izborima i dobrotvornim davanjima.<\/p>\n\n\n\n Kako negovati i razvijati saose\u0107anje:<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1. Ve\u017ebajte samilost<\/strong> 2. Budite dobar slu\u0161alac<\/strong> Slede\u0107i put kada nekoga slu\u0161ate, umesto da prekidate, osu\u0111ujete ili poku\u0161avate da ponudite re\u0161enja, Spineli predla\u017ee aktivno slu\u0161anje, priznavanje njihovih ose\u0107anja, pronala\u017eenje na\u010dina da se uverite da ima va\u0161u podr\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n 3. Znajte da ljubaznost ne zna\u010di uga\u0111ati ljudima<\/strong> Izvor: Sensa<\/p>\n\n\n\n\n
Jedan od najboljih na\u010dina da negujete vi\u0161e saose\u0107anja prema drugima je da budete vi\u0161e saose\u0107ajni prema sebi. Kao \u0161to je lekar i autor bestselera Njujork tajmsa “Mind Over Medicine” , dr Lisa Rankin, prethodno je napisala za mindbodigreen: “Sve dok imate unutra\u0161njeg generala koji vas tu\u010de zbog va\u0161ih neizbe\u017enih nesavr\u0161enosti, bi\u0107e vam te\u0161ko da budete saose\u0107ajni sa drugima kada otkrivaju svoju ljudskost”.<\/p>\n\n\n\n
Pored negovanja va\u0161eg odnosa sa samim sobom, jo\u0161 jedan na\u010din da negujete saose\u0107anje prema drugima je ve\u017ebanje velikodu\u0161nog slu\u0161anja. Rej\u010del Naomi Remen, stru\u010dnjak za integrativnu medicinu i odnose isri\u010de – “Slu\u0161anje stvara svetu ti\u0161inu. Kada velikodu\u0161no slu\u0161ate ljude, oni mogu \u010duti istinu u sebi, \u010desto prvi put. I u ti\u0161ini slu\u0161anja, u svakome se spozna\u0161. Na kraju, mo\u017eda \u0107ete mo\u0107i da \u010dujete, u svima i izvan svih, nevidljivo kako tiho peva sebi i vama.”<\/p>\n\n\n\n
Va\u017eno je zapamtiti da se saose\u0107ajna ljubaznost ne poistove\u0107uje sa uga\u0111anjem ljudima, \u0161to je ovde posebno primetno, jer oni sa visokim stepenom empatije mogu ste\u0107i naviku da upravljaju tu\u0111im emocijama (kao na\u010din da upravljaju sopstvenim). Kako Rankin obja\u0161njava, “Biti ljubazan ne zna\u010di prodati ono \u0161to je istina za vas da bi se neko drugi ose\u0107ao dobro. Autenti\u010dna ljubaznost poti\u010de iz unutra\u0161njeg mesta celovitosti, gde nema razdvajanja izme\u0111u davaoca i primaoca.”<\/p>\n\n\n\n