![\"Chart-3.jpg\"](\"https:\/\/content.freelancing.ba\/uploads\/Chart_3_1d2a5c817d.jpg\")
Mo\u017eemo uzeti ove iste stavke, neku izbaciti, neku novu dodati i sli\u010dno. Va\u017eno je da stvari koje \u0107emo unijeti u to\u010dak budu specifi\u010dne za na\u0161 \u017eivot i ono \u0161to \u017eelimo da postignemo. Ako su za nas karijera i obrazovanje dva odvojena prioriteta, razdvoji\u0107emo ih, ako dru\u0161tveno korisni rad i volontiranje nije u spektru na\u0161ih trenutnih interesa ili prioriteta, izbaci\u0107emo ih i sli\u010dno. Prioriteti idu od 1 do broja stavki koliko imamo, u ovom slu\u010daju je to 10, gdje 1 predstavlja najni\u017ei prioritet, a 10 najvi\u0161i. Ako smo ne\u010demu dali prioritet 1 to ne zna\u010di da nam je to neva\u017eno i da ne\u0107emo nikakvo vrijeme odvajati za to ve\u0107 da vrijeme sa kojim raspola\u017eemo taj dan ili tu sedmicu ne\u0107e biti u velikoj mjeri dodjeljeno tome. ![\"Chart-2.jpg\"](\"https:\/\/content.freelancing.ba\/uploads\/Chart_2_df6e0feeef.jpg\")
Sada je potrebno da pored svake stavke napi\u0161emo tj. ocijenimo je po tome koliko va\u017ean prioritet ona predstavlja za nas. Treba napomenuti da jedan broj mo\u017ee da bude upotrebljen samo jednom tj. dve stavke ne mogu da imaju jednak prioritet. Kad samo poredali stavke po prioritetu, dosao je red na malo te\u017ei dio, a to je da ocjenimo koliko trenutno posve\u0107ujemo vremena i sebe tim stavkama, odnosno koji prioritet te stavke imaju sada trenutno. Opet va\u017ei isto pravilo, ocjenjujemo brojevima od 1 do 10 i dve stavke ne mogu da imaju isti broj.<\/p>\n\n\n\n![\"Chart-1.jpg\"\/](\"https:\/\/content.freelancing.ba\/uploads\/Chart_1_76e30eeb0b.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nTo do lista<\/h2>\n\n\n\n
Kad znamo \u0161ta nam je prioritet i \u0161ta \u017eelimo da postignemo, va\u017eno nam je i da znamo sa koliko vremena raspola\u017eemo i koliko je to vremena koliko mo\u017eemo da posvetimo ne\u010demu. Ovo se prvenstveno odnosi na zadatke koje moramo da ispunimo npr. moramo da odradimo sastanak za posao, napravimo neku prezentaciju, odemo u \u0161kolu na roditeljski sastanak i sli\u010dno. Na ovaj na\u010din znamo sa koliko vremena raspola\u017eemo i \u0161ta sve mo\u017eemo uklopiti u jedan na\u0161 dan.
Dobra praksa je da ujutro ili dan prije zapi\u0161emo \u0161ta sve imamo od obaveza taj dan. <\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, kako ne bismo do\u0161li u situaciju da imamo jako duga\u010dku to do listu gdje gubimo osje\u0107aj \u0161ta je kojeg prioriteta, mo\u017eemo da ozna\u010dimo zadatke sa lista sa:
– veoma va\u017eno,
– va\u017eno,
– svakodnevni task i
– mo\u017ee biti ura\u0111eno, a i ne mora danas. <\/p>\n\n\n\n
Sa ovim dobijamo vizuelni prikaz prioriteta za taj dan. Ako nam je te\u0161ko da rangiramo zadatke po ovim kategorijama ili imamo dosta zadataka koji su jednako va\u017enog prioriteta, mo\u017eemo da izdvojimo neki broj zadataka koji \u017eelimo na kraju dana da sigurno precrtamo sa liste. Na kraju dana ako nismo precrtali te \u017eeljene stavke, mo\u017eemo da se osvrnemo na dan i vidimo za\u0161to se to desilo. Ako razlog nije lijenost, prokrastinacija i sli\u010dno onda mo\u017eda taj zadatak koji nismo uspijeli da rije\u0161imo u toku dana mo\u017eemo da razbijemo na vi\u0161e manjih zadataka. <\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, va\u017eno je kod postavljanja zadataka budemo specifi\u010dni, da oni ne budu previ\u0161e generalizovani kako bi dobili jasan plan akcije i izrade tih zadataka. Recimo, ako je na\u0161 cilj za taj dan da odradimo trening u teretani, na\u0161 zadatak ne\u0107e glasiti \u2018oti\u0107i u teretanu\u2019 ve\u0107 \u0107e biti vi\u0161e specifi\u010dan, detaljan i planski, te bi mogao da ide ovako \u2018oti\u0107i u teretanu: uraditi 6 serija \u010du\u010dnjeva po 15 ponavljanja\u2019 ili recimo ako je na\u0161 cilj da danas radimo na projektu ne\u0107e zadatak glasiti \u2018raditi na projektu\u2019 ili samo \u2018projekat\u2019 ve\u0107 \u0107emo biti specifi\u010dniji i usmjereniji i re\u0107i \u0107emo na \u010demu ta\u010dno \u017eelimo da radimo – npr. \u2018raditi na projektu: odraditi navigaciju u aplikaciji, zavr\u0161iti dizajn za logout page\u2019 i sli\u010dno. Sa ovim nemamo samo listu zadataka ve\u0107 imamo i jasnu sliku i plan akcija\/koraka \u0161ta treba odraditi u sklopu zadatka. Ovo tako\u0111e poma\u017ee da bolje odradimo koliko vremena nam je potrebno za koji zadatak.<\/p>\n\n\n\n Nismo svi early birds, niti funkcioni\u0161emo svi najbolje u isto doba dana. Neko je produktivniji i sa vi\u0161e energije ujutro, neko taj nalet dobije poslije podne, predve\u010de ili no\u0107u. Ako ne zna\u0161 u kojem periodu si ti najproduktivniji mo\u017ee\u0161 da proba\u0161 Biological Prime Time metodu. Ova metoda nam predla\u017ee da kroz period od nekoliko dana pratimo svoj fokus, motivaciju i energiju kroz dan. Ne nu\u017eno kroz cijeli dan, mo\u017eemo i da odredimo fiksni vremenski interval u odre\u0111enom delu dana tipa od 9 ujutro do 5 popodne. Odredimo i neki \u0161ablon po kom \u0107emo ocjenjivati prethodno navedene parametre, npr od 1 do 5, gdje je 1 najni\u017ea ocjena, a 5 najvi\u0161a. Svaki sat, svakog dana pra\u0107enja unosimo ove podatke. Nakon nekoliko dana ima\u0107emo grafik koji nam pokazuje kad smo najproduktivniji. Period dana u kom smo vidjeli da smo najbolji, ostavimo za nama najizazovnije zadatke.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to treba izbjegavati jeste multitasking. Ovde mo\u017eemo upasti u zamku da \u0107emo tako u\u0161tediti na vremenu i “ubiti dvije muve jednim udarcem”. Ustvari preska\u010demo sa jednog zadatka na drugi i tako gubimo nit onoga \u0161to radimo i produ\u017eavamo vrijeme koje nam je potrebno da ne\u0161to zavr\u0161imo, te potencijalno i sam kvalitet kona\u010dnog rada, naspram onog kakav bi bio da smo svoj fokus i energiju usmjerili samo na taj jedan zadatak, opada. Na\u0161 nivo energije tako\u0111e mo\u017ee da padne br\u017ee zbog zna\u010dajno ve\u0107e optere\u0107enosti \u017eongliranjem vi\u0161e zadataka odjednom i da nam onda ne ostane vremena da uistinu i zavr\u0161imo zadatke koje smo po\u010deli.<\/p>\n\n\n\n Jedan od savjeta koji \u010desto \u010dujemo, ali koje \u010desto zaboravljamo primijeniti u praksi, je sposobnost da ka\u017eemo “ne” na razli\u010dite stvari, dodatne upite i zahtjeve koje nam postavljaju drugi ljudi. Ova vje\u0161tina je od klju\u010dne va\u017enosti kako bismo mogli efikasno ispuniti i posti\u0107i ono \u0161to je za nas prioritetno.<\/p>\n\n\n\n Govoriti “ne” ne zna\u010di da smo sebi\u010dni ili nebriga za potrebe drugih ljudi. Naprotiv, to je znak samopouzdanja i samosvijesti da razumijemo svoje granice i prioritete. Kada ka\u017eemo “ne” nekim stvarima i zahtjevima, stvaramo prostor da se fokusiramo na ono \u0161to je zaista va\u017eno za nas.<\/p>\n\n\n\n Kontradiktorno to do listama, mo\u017eemo da sastavimo listu stvari koje ne\u0107emo raditi, \u2018not to do\u2019 lista. Na ovoj listi mogu da se na\u0111u stvari kao \u0161to su listanje dru\u0161tvenim mre\u017ea, gledanje videa, dr\u017eanje telefona u na\u0161oj blizini, preskakanje pauza i sli\u010dno. Za\u0161to bismo ovo radili i kako nam mo\u017ee pomo\u0107i? Ve\u0107ina stvari na ovoj listi su uglavnom stvari koje radimo automatski bez nekog razmi\u0161ljanja i nismo ih odmah svijesni, kao ni vremena koje nam oduzimaju. Zapisivanje ovih stvari prije po\u010detka dana ili ve\u010de prije mo\u017ee nam pomo\u0107i da budemo svjesniji toga onda kad ih po\u010dnemo raditi kako bismo se zaustavili.<\/p>\n\n\n\n Hajde sada da se pozabavimo na\u0161im najve\u0107im neprijateljem a to je prokrastinacija. Obi\u010dno kad ne\u0161to odla\u017eemo i mu\u010dimo se da uop\u0161te po\u010dnemo da radimo bilo \u0161ta, u pitanju je jedan specifi\u010dan zadatak koji odla\u017eemo. Jedna od metoda jeste da ka\u017eemo sebi da \u0107emo to raditi samo 10 minuta, ali tih 10 minuta mora da po\u010dne sad. Kad 10 minuta istekne, osvrnimo se na svoj fokus i energiju i kako nam zadatak ide, te da li \u017eelimo da nastavimo sa radom jo\u0161 10 minuta. Ovo, iako na oko ne izgleda kao metoda koja poma\u017ee, ima efekta jer smo ograni\u010dili sebe na samo 10 minuta rada onoga \u0161to ne volimo umjesto nekoliko sati, te smo sebi dali priliku u tih 10 minuta da se zagrijemo i po\u010dnemo sa radom, da \u0107e nam uglavnom biti \u017eao i nepotrebno prestajati sa radom kad smo ve\u0107 po\u010deli. Na\u0161 mozak \u0107e puno lak\u0161e pripremiti da radi ne\u0161to 10 minuta, makar to bila i neistina, nego da se pripremi na nekoliko sati rada. Druga dobra praksa kod prokrastinacija jeste, po\u0161to je obi\u010dno u pitanju jedan zadatak koji nam se nikako ne da raditi, da uzmemo i radimo ne\u0161to drugo sa To do liste, neki sitniji i manje zahtjevan zadatak. Iako na kraju nismo uradili taj veliki zadatak, nismo ni izgubili vrijeme gledaju\u0107i serije, listaju\u0107i dru\u0161tvene mre\u017ee i sli\u010dno, ve\u0107 smo skinuli nekoliko manjih taskova sa liste, \u0161to je i dalje ipak produktivno.<\/p>\n\n\n\n Nadam se da vam je ovo bilo korisno. Ako isprobate neki od ovih savjeta i trikova ili znate za jo\u0161 neke podijelite to sa nama.<\/p>\n\n\n\n![\"To-do-list.jpg\"\/](\"https:\/\/content.freelancing.ba\/uploads\/To_do_list_0c32e90f8a.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nBiological Prime Time metod
<\/h2>\n\n\n\n![\"Chart-4.jpg\"\/](\"https:\/\/content.freelancing.ba\/uploads\/Chart_4_61d5c1fcc1.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nMultitasking – prijatelj ili neprijatelj?<\/h2>\n\n\n\n
Reci “Ne”<\/h2>\n\n\n\n
NOT to do lista<\/h2>\n\n\n\n
![\"green](\"https:\/\/content.freelancing.ba\/uploads\/green_white_To_do_List_38ebb3eb71.png\")
<\/figure>\n\n\n\nProkrastinacija<\/h2>\n\n\n\n
![\"Soft](\"https:\/\/content.freelancing.ba\/uploads\/Soft_Brown_Playful_Self_Development_Procrastination_Carousel_Instagram_Post_046376ef62.png\")
<\/figure>\n\n\n\n