“Glava u oblacima” nije gubljenje vremena ve\u0107 odli\u010dan alat za mentalno zdravlje<\/p>\n\n\n\n
Slede\u0107i put kada uhvatite sebe kako sanjarite, nemojte da se prekorevate jer ste rasejani ve\u0107 pustite svoj um da luta i prona\u0111e re\u0161enja tamo gde vama do sada nije palo na pamet.<\/p>\n\n\n\n
Sigurno vam se tokom odrastanja na \u010dasovima u \u0161koli de\u0161avalo da sanjarite. Uhvatili biste sebe kako gledate kroz prozor sa mislima koje su hiljadama kilometera daleko od \u010detiri zida u\u010dionice. Naravno, nastavnicima se to nikako nije dopadalo, a sigurno ni sada ne odabravaju sanjarenje na \u010dasovima. A \u010dinjenica je da svi sanjarimo \u2013 nau\u010dnici procenjuju da u ovom stanju provodimo od 30 do 50 odsto vremena.<\/p>\n\n\n\n
Sanjarenje je stanje kada se u mislima prepu\u0161tamo ma\u0161ti<\/strong><\/a> dok smo budni. To su trenuci kada se na\u0161a pa\u017enja izme\u0161ta sa sada\u0161njeg trenutka i usmerava na predele uma koji nisu povezani sa trenutnim okolnostima. Suprotno onome \u0161to su nas mo\u017eda u\u010dili, sanjarenje o prijatnim stvarima daleko je od beskorisnog. Ovi dnevni snovi su usmereni na ono \u0161to je osobi u tom trenutku va\u017eno i naj\u010de\u0161\u0107e se de\u0161avaju kada nam je dosadno ili radimo neke repetativne radnje. Ma\u0161tanje nam omogu\u0107ava da do\u017eivimo emocije, stanja i okolnosti koje ina\u010de ne bismo do\u017eiveli.<\/p>\n\n\n\n Kada isklju\u010dimo buku spolja\u0161njeg sveta, dozvoljavamo mislima da slobodno teku. Ovo podsti\u010de mentalno opu\u0161tanje<\/strong><\/a> i istra\u017eivanje. Kada na\u0161e misli slobodno lutaju, nalazimo se u onome \u0161to se zove stanje alfa talasa. Kada smo u alfa zoni, mirni smo i ne razmi\u0161ljamo ni o \u010demu \u0161to je iznu\u0111eno. Sanjari nisu samo begunci od realnosti. Ako dozvolimo svojim mislima da lutaju \u2013 to stanje nas revitalizuje. Nakon toga mo\u017eemo da se posvetimo temi ili problemu osve\u017eeni i umireni. De\u010dji umovi neprestamo lutaju. Ispostavilo se da je \u201eglava u oblacima\u201c, kako neki ljudi opisuju sanjarenje, vi\u0161e od obi\u010dne zabave ili gubljenja vremena. Kako nam misli koje lutaju mogu pomo\u0107i da postignemo svoje ciljeve? Ove zalutale misli jesu neusmerene, ali nova istra\u017eivanja otkrivaju da su \u010desto motivisana na\u0161im ciljevima (McMillan RL, Kaufman SB, Singer JL. Ode to positive constructive daydreaming. Front Psychol. 2013).Sanjarenje smanjuje stres i anksioznost<\/h3>\n\n\n\n
Pauze za sanjarenje nisu samo zabava; one su nam neophodne. Na\u0161 mozak ne mo\u017ee neprekidno da odr\u017eava fokus<\/strong><\/a> i produktivnost. Dobro zdravlje mozga zahteva redovne periode opu\u0161tanja.
Nakon dugog dana na poslu pustite da va\u0161 um odlebdi ka ne\u010demu potpuno nepovezanom i prijatnom. Ovo bi vam moglo pomo\u0107i da zaboravite i distancirate se od zabrinjavaju\u0107ih okolnosti. To je jo\u0161 jedan alat u va\u0161em kompletu za mentalno zdravlje i za izbegavanje stresa i anksioznosti<\/strong><\/a>. Ako ose\u0107ate da postajete sve zabrinutiji i optere\u0107eniji predla\u017eemo vam nekoliko koraka koji \u0107e vas bezbedno odvesti na pauzu u svet ma\u0161te.<\/p>\n\n\n\n\n
Sanjarenje olak\u0161ava re\u0161avanje problema<\/h3>\n\n\n\n
Osim \u0161to imamo novu perspektivu<\/strong><\/a>, \u010dini se da sanjarenje deluje bolje od poku\u0161aja da se re\u0161enje prona\u0111e na silu. \u010cini se da ovaj kognitivni proces vodi ka novim idejama.
Intenzivan i dugoro\u010dan fokus na problem nam vremenom zapravo ometa rasu\u0111ivanje i zato je va\u017eno da povremeno pustimo misli da se pro\u0161etaju po proplanku ili plivaju u tirkiznom moru. Sanjarenje omogu\u0107ava na\u0161em umu da napravi veze koje fokusirane i napete misli nisu uo\u010dile.<\/p>\n\n\n\nSanjarenje koristi razli\u010dite delove mozga<\/h3>\n\n\n\n
Ono \u0161to se de\u0161ava u mozgu dok sanjarimo prili\u010dno je sofisticirano. Dok um luta, koristimo razli\u010dite aspekte svog mozga. U tim trenucima aktivirane su sve funcije mozga \u2013 i one zadu\u017eene za re\u0161avanje problema i one kreativne.
Dok aktiviramo ove razli\u010dite oblasti mozga, pristupamo informacijama koje su ranije mo\u017eda bile van doma\u0161aja ili neaktivne.<\/p>\n\n\n\nSanjarenje poma\u017ee da postignemo ciljeve<\/h3>\n\n\n\n
Aktivna imaginacija i vizuelizacije<\/strong><\/a> koriste upravo na\u0161u sposobnost da sanjarimo kako bi se resursi osobe usmerili ka ostvarenju ciljeva. Sportisti to rade pred nastup, kao i izvo\u0111a\u010di, predava\u010di, govornici…
Dok bi sanjarenje zasnovano na fantaziji, poput pretvaranja u superheroja, moglo na kraju da nas razo\u010dara ili frustrira jer je previ\u0161e nategnuto, strukturirano sanjarenje mo\u017ee da nas motivi\u0161e jer je realno.
Zami\u0161ljanje ili sanjarenje o jednom od svojih ciljeva iz stvarnog \u017eivota je prijatno. Poziva nas da razmislimo o koracima koje bismo preduzeli, na\u010dinima da ostanemo motivisani i kako da prevazi\u0111emo prepreke<\/strong><\/a>.<\/p>\n\n\n\nSanjarenje pro\u0161iruje va\u0161u kreativnost<\/h3>\n\n\n\n