Postoji 5 naj\u010de\u0161\u0107ih okida\u010da, \u010duveni psihoterapeut otkrio \u0161ta provereno poma\u017ee<\/p>\n\n\n\n
Anksioznost poga\u0111a ve\u0107inu ljudi i to je prirodan odgovor tela na stres. Saznajte vi\u0161e o anksioznosti, njenim simptomima i kako da ih ubla\u017eite.<\/p>\n\n\n\n
Anksioznost svakog od nas poga\u0111a na druga\u010diji na\u010din. Ovaj kompleksan ose\u0107aj<\/strong><\/a> se javlja kao reakcija na stres i ne mo\u017ee da se izjedna\u010di sa stresom. Stres prolazi nakon \u0161to situacija koja izaziova stres prestane da se doga\u0111a tj. kada se uklone stresori. Anksioznost tj. ose\u0107anja straha, strepnje i zebnje ostaju i kada vi\u0161e ne postoji razlog koji bismo mogli da detektujemo. Ako anksioznost traje 6 meseci i du\u017ee govorimo o anksioznom poreme\u0107aju<\/strong><\/a>. Obi\u010dno je anksioznost ose\u0107aj koji dolazi i prolazi i mo\u017eemo je ose\u0107ati u razli\u010ditim situacijama (prvi dan na novom poslu, selidba, susret sa nekim do koga nam je stalo. ispit, sastank\u2026) Ipak, u oovim situacijama aknsioznost koliko god da je neprijatna ne ometa na\u0161 normalan \u017eivot. U slu\u010daju anksioznog poreme\u0107aja anksioznost je prisutna stalno i ograni\u010dava nas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n Sada \u0107emo navesti simptome anksioznosti ali za postavljanje bilo kakve dijagnoze najbolje je da se konsultujete sa lekarom i stru\u010dnjakom. Fizi\u010dki i mentalni simptomi anksioznosti:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Stru\u010dnjaci se sla\u017eu da anksioznosti mo\u017ee da doprinese \u010ditav niz faktora i njihova kombinacija:<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e stru\u010dnjaci veruju da se ose\u0107aj anksioznosti aktivira u delu mozga koji je odgovoran za strah kao i skladi\u0161tenje memorije za emocije i se\u0107anja povezana sa strahom.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se obratite lekaru, tretiranje anksioznosti mo\u017ee biti trojako:<\/p>\n\n\n\n 1. Psihoterapija<\/strong> koja mo\u017ee da uklju\u010di kognitivno bihevioralnu terapiju. Neka istra\u017eivanja upu\u0107uju da anksioznost na du\u017ee staze mo\u017ee da doprinese rizicima za neke hroni\u010dne bolesti<\/strong><\/a> kao \u0161to su \u010direvi, gastritis, oboljenja srca ili dijabetes. Nem adovoljno istra\u017eivanja koja bi moglda da nam pomognu da detaljno analiziramo rizi\u010dne grupe niti koliki su ta\u010dno rizici.<\/p>\n\n\n\n Dr Majk Dau<\/strong>, psihoterapeut i stru\u010dnjak za mozak u svojoj knjizi \u201cNesanica, stres i anksioznost\u201d, predstavlja i detaljan dvonedeljni plan koji mo\u017ee pomo\u0107i u balansiranju trazli\u010ditih aspekata koji nam mogu pomo\u0107i da umanjimo sters i anksioznost. Izvor: Sensa<\/p>\n\n\n\nSimptomi anksioznosti<\/h3>\n\n\n\n
Simptomi anksioznosti tako\u0111e zavise od osobe do osobe i za nekoga to mogu biti leptiri\u0107i u stomaku a za nekoga ubrzani otkucaji strca. Mo\u017eemo osetiti i kao da nismo u telu \u2013 kao da je prekinuta veza izme\u0111u na\u0161eg uma i tela. Generalno je prisutan ose\u0107aj straha i ose\u0107aj brige, a u odre\u0111enim okolnostima mo\u017ee do\u0107i i do napada panike.<\/p>\n\n\n\n\n
Uzroci anksioznosti<\/h3>\n\n\n\n\n
Pomo\u0107 kod anksioznosti<\/h3>\n\n\n\n
2. Komplementarne metode<\/strong> za ubla\u017eavanje stresa: mindfulness, joga, metode za kontrolu stresa.
3. Lekovi<\/strong> \u2013 lekar \u0107e prepisati anksiolitike i antidepresive.<\/p>\n\n\n\nPosledice anksioznosti<\/h3>\n\n\n\n
Dvonedeljni plan za iscrpljeni mozak<\/h3>\n\n\n\n
Dr Majkl Dau zagovara komoleksan i sveoubuhvatan pristup koji uklju\u010duje brojne alate i tehnike.<\/p>\n\n\n\n\n
Ishrana<\/strong>\u2013 iz ishrane se izbacuje problemati\u010dna hrana koja iscrpljuje mozak i dodaje hrana koja ga dovodi u ravnote\u017eu i stvaraneurotransmitere<\/strong><\/a>koji izazivaju dobro raspolo\u017eenje i koji su nam neophodni.
Ve\u017ebanje<\/strong>\u2013 svakog dana radi s edruga forma ve\u017ebanja kako bi se sinergisti\u010dki podstakli efekti zdrave ishrane.
Razumevanje<\/strong>\u2013 svakog dana prve nedelje fokusiramo se na jedan od sedam negativnih misaonih obrazaca. Koristi\u0107ete kognitivnu terapiju zasnovanu na energiji kao protivotrov za eliminisanje negativnih misaonih obrazaca iz uma i tela.
Kognitivno-bihevioralna<\/strong>terapija za nesanicu \u2013 jednostavne tehnike CBT-I kako biste kreirali persobalizovani program s tri razli\u010dita nivoa za razli\u010diteprobleme sa spavanjem<\/strong><\/a>.<\/li>\n\n\n\n