Kako umereno izlaganje novim iskustvima ja\u010da na\u0161e potencijale?<\/p>\n\n\n\n
Izlazak iz zone komfora zahteva od nas da promenimo svoju strategiju i razvijemo novu ve\u0161tinu. Za sve ljude koji su izrazito obazrivi ili pak predugo u svojoj zoni udobnosti, tehnika malih koraka mo\u017ee biti korisna izlazna strategija.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je tehnika malih koraka i kako nam je korisna za izlazak iz zone komfora?<\/p>\n\n\n\n
Izvan zone komfora nema garancija; tamo obitavaju radost i stres, uspeh i neuspeh. Ko je zadovoljan malim, verovatno ne\u0107e napu\u0161tati sigurnost zidina koje je podigao. Ko \u017eeli vi\u0161e, ili ga na to tera nu\u017eda, spusti\u0107e most preko rova i zakora\u010diti u spolja\u0161nji svet. Ako ste se dugo krili u poznatom okru\u017eenju, mogu\u0107e je da \u0107e vas strah gurati nazad u tvr\u0111avu svaki put kad izvirite iz nje. Te\u017eite li za potencijalnim nagradama sa druge strane zavese straha, po\u017eele\u0107ete da nau\u010dite ve\u0161tinu izlaska iz zone udobnosti. Tipi\u010dnom zihera\u0161u najbolje \u0107e odgovarati tehnika malih koraka. Umesto strmoglavog skoka u nepoznate vode, mo\u017eete po\u010deti \u201eumakanjem prstiju\u201d i drugim laganim potezima koji \u0107e vam olak\u0161ati napu\u0161tanje podru\u010dja u kome ste se lepo odoma\u0107ili. Ako napravite prvi odva\u017ean korak, verovatno \u0107ete i drugi. Svako napu\u0161tanje zone udobnosti pove\u0107ava izglede za slede\u0107i izlazak, jer strah opada, a u\u017eitak istra\u017eivanja nepoznatog raste. Ova pojava je sli\u010dna onoj koju do\u017eivljavaju ve\u017eba\u010di nakon \u0161to savladaju po\u010detni manjak motivacije. Svaki odra\u0111eni trening uve\u0107ava \u017eelju za novim treningom, pa ve\u017eba\u010d vremenom postaje zavisan od sportskih terena i fizi\u010dkih napora.<\/p>\n\n\n\n
Precizno doziranje stresa<\/p>\n\n\n\n
Prihvatanje novih izazova mo\u017ee pomo\u0107i u spre\u010davanju mentalnog propadanja. Istra\u017eivanje objavljeno 2013. godine pokazalo je da u\u010denje novih i zahtevnih \u017eivotnih ve\u0161tina, kao i odr\u017eavanje \u010dvrstih dru\u0161tvenih veza, poma\u017eu o\u010duvanju umne o\u0161trine u starosti. \u201eZa to nisu dovoljni bilo kakvi napori\u201d, napomenula je autorka istra\u017eivanja Denis Park (Denise Park), psiholo\u0161kinja sa Univerziteta u Teksasu, te objavila da su samo ispitanici podvrgnuti kontinuiranim i dugotrajnim umnim naporima ostvarili napredak. Psiholozi su tako\u0111e otkrili da nam doza straha i anksioznosti mo\u017ee pomo\u0107i u postizanju vrhunskih rezultata, ali ta doza mora biti precizno odre\u0111ena. Istra\u017eivanje koje su Robert Jerks i D\u017eon Dodson (Robert M. Yerkes, John D. Dodson) 1908. godine sproveli na mi\u0161evima pokazalo je da samo umereno jaka stimulacija doprinosi pobolj\u0161anju rezultata. Kako bi stimulacija bila delotvorna, potrebno je da dovede do \u201eoptimalne teskobe\u201d, kako su autori nazvali psihofizi\u010dko stanje koje pogoduje uspehu. Tandem istra\u017eiva\u010da zaklju\u010dio je da prejaka stimulacija uzrokuje prevelik, a preslaba nedovoljan stres i anksioznost. U oba slu\u010daja \u0107e rezultati biti lo\u0161iji.<\/p>\n\n\n\n
Sigurna luka za povratak<\/p>\n\n\n\n
\u201eAko je situacija prezahtevna, kada je pritisak prejak, obim posla prevelik, a vremena i pomo\u0107i premalo, upadamo u zonu negativnog stresa\u201d, primetio je Danijel Goleman (Daniel Goleman), autor Emocionalne inteligencije, u \u010dasopisu Psychology Today. \u201eTik iznad optimalnog stanja, koje se podudara sa vrhom krivulje rezultata, nalazi se kriti\u010dna ta\u010dka, kada mozak lu\u010di previ\u0161e stresnih hormona. Oni ometaju sposobnost rada, u\u010denja, slu\u0161anja, pronala\u017eenja re\u0161enja i delotvornog planiranja.\u201d Kao \u0161to trajno zatvaranje u sigurnu zonu gotovo garantuje stagnaciju i monotoniju, tako i neprekidno koketiranje sa neizvesno\u0161\u0107u i opasno\u0161\u0107u uzima danak zdravlju.<\/p>\n\n\n\n
\u201eVa\u017eno je zapamtiti da ne moramo stalno pred sebe postavljati izazove i biti produktivni\u201d, upozorava Alina Tugend, motivaciona govornica i autorka. \u201eDobro je iza\u0107i iz zone udobnosti, ali je isto tako dobro biti u mogu\u0107nosti da se u nju vratimo.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Ne treba da se bojimo promena, one su deo \u017eivota, ali za njih se treba pripremati da bi tranzicija pro\u0161la \u0161to bezbolnije, poru\u010duje Zoran \u0160imi\u0107, magistar psihologije, jer kako ka\u017ee, izlazak iz jedne zone udobnosti i uspe\u0161an prelazak u novu zonu udobnosti ja\u010da na\u0161e li\u010dne kapacitete. To doprinosi ja\u010danju samopo\u0161tovanja i samopouzdanja i ohrabruje nas da s ve\u0107om lako\u0107om u budu\u0107nosti donosimo odluku o napu\u0161tanju zone udobnosti, znaju\u0107i kako je to jedini mogu\u0107i na\u010din zadovoljenja na\u0161ih potreba.<\/p>\n\n\n\n