Uz ma\u0161tu i flomastere mo\u017ee\u0161 prevazi\u0107i dosadno u\u010denje kroz samo par koraka.<\/p>\n\n\n\n
Mapa uma je dijagram koji organizuje \u010dinjenice i ideje oko centralnog subjekta. Kombinuju se re\u010di, slike i mnogo boja da bi se kompleksna informacija rezimirala vizuelnim putem.<\/p>\n\n\n\n
Naziv mapa uma je 1970. godine izmislio nau\u010dnik Toni Buzan, ali su ih ljudi odavno pre toga koristili. \u010cak je i Leonardo da Vin\u010di koristio mape uma. Mogu se koristiti za prezentacije, projekte, organizovanje eseja, ispite, u\u010denje ili za bilo \u0161ta drugo gde ti vizuelni prikaz mo\u017ee pomo\u0107i. Po Toniju Buzanu, mape uma opona\u0161aju na\u010din na koji mozak organizuje informacije. Mnogo su efektivnije nego tradicionalne bele\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161 mozak ima potrebu da stalno ne\u0161to svrstava, kategorizuje i povezuje. Mape uma aktiviraju mnoge delove mozga koji dublje analiziraju i bolje memori\u0161u podatke. Kada pravi\u0161 mapu uma, neophodno je i da kreativnu i analiti\u010dku stranu koristi\u0161 u istoj meri. Tada istovremeno razvija\u0161 smisao za re\u010di, slike, brojeve i boje. Slike \u010dine u\u010denje mnogo zabavnijim. \u0160to su slike originalnije, to je mozgu lak\u0161e da ih zapamti. Dovoljno je da jednom napravi\u0161 mapu uma o odre\u0111enoj temi i ve\u0107 si analizirao i organizovao informacije.<\/p>\n\n\n\n
Da bi napravio sopstvenu funkcionalnu mapu uma, nije ti potrebno mnogo. Samo se fokusiraj na glavnu re\u010d oko koje \u0107e\u0161 da se nadovezuje\u0161 povezanim motivima i pojmovima. Naravno, tu su definicije ili formule koje mora\u0161 da zapamti\u0161 napamet i zato ih ukrasi ili oboji kako bi bile upe\u010datljivije.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e je i atmosfera veoma bitna. Izoluj se od uku\u0107ana, ugasi ure\u0111aje koji te ometaju, pusti neku laganu muziku i prepusti se svojoj kreativnosti. Za pravljenje mape uma postoje odre\u0111ena nepisana pravila, koja poma\u017eu da se mapa lak\u0161e napravi.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detak pisanja<\/p>\n\n\n\n
Koristi prazan beli papir. Po\u017eeljno bi bilo da ga okrene\u0161 vertikalno zbog preglednosti. Format zavisi od obima lekcije, ali naj\u010de\u0161\u0107e se koristi A4 list papira. Po\u010dni da pi\u0161e\u0161 od sredine papira gde \u0107e\u0161 upisati naslov (centralnu ideju).<\/p>\n\n\n\n
Boje markera<\/p>\n\n\n\n
Koristi razli\u010dite boje koje \u0107e ti pomo\u0107i da informacije svrsta\u0161 u kategorije. Najbolje je da koristi\u0161 osnovne boje; ne previ\u0161e svetle i ne previ\u0161e tamne, zarad preglednosti. Posebno su upadljive jarke boje, poput zelene i roze.<\/p>\n\n\n\n
Kako se pi\u0161e?<\/p>\n\n\n\n
Koristi grane kako bi povezao pojmove. Iskrivljene grane su mozgu zanimljivije nego klasi\u010dne linije. Trudi se da ima\u0161 \u0161to vi\u0161e klju\u010dnih re\u010di ili kratkih fraza umesto duga\u010dkih re\u010denica. Ne pi\u0161i pune definicije, ve\u0107 asocijacije i povezane pojmove.<\/p>\n\n\n\n
Slike i crte\u017ei<\/p>\n\n\n\n
Slike su veoma bitan deo. Najbolje bi bilo da imaju \u0161to vi\u0161e detalja jer \u0107e\u0161 tako lak\u0161e napraviti pri\u010du od toga. Ne zaboravi: Jedna slika vredi hiljadu re\u010di. Pored slika, simboli i strelice mogu da budu od velike pomo\u0107i, kao i neobi\u010dni oblici. Koristi sve \u0161to ti se \u010dini korisnim i \u0161to \u0107e\u0161 se lako kasnije setiti.<\/p>\n\n\n\n
Originalnost<\/p>\n\n\n\n
Najva\u017enije je da sam pravi\u0161 mape uma \u2013 ne da poazjmljuje\u0161 od dru\u0161tva ili skida\u0161 sa neta, kako god one izgledale. Br\u017ee \u0107e\u0161 zapamtiti gradivo i koristi\u0107e\u0161 svoje asocijacije na odre\u0111enu lekciju. Isti savet mo\u017ee\u0161 dati i ako neko bude \u017eeleo da pozajmi tvoju mapu uma.<\/p>\n\n\n\n