Pobolj\u0161ajte odnose sa drugima kroz formulisane re\u010di!<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je nenasilna komunikacija i kako da je prakti\u010dno primenite – mo\u017ee pomo\u0107i da pobolj\u0161ate odnose sa porodicom, prijateljima, kolegama. Izrazite svoje misli i ose\u0107anja kroz dobro formulisane re\u010di\u2026<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je nenasilna komunikacija?<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161a svakodnevna komunikacija je pro\u017eeta automatizmima koji su integrisani u na\u0161 govor i pona\u0161anje, a da toga nismo ni svesni. Cilj nenasilne komunikacije je da stvori kvalitetan odnos prema drugima, ali i prema sebi i svojim potrebama, pi\u0161e Marica\u017divkovi\u0107, sertifikovani internacionalni, profesionalni lajf kou\u010d. Primena nenasilne komunikacije unosi jasnoc\u0301u i doslednost izme\u0111u onoga \u0161to \u017eelimo i onoga \u0161to govorimo. Ovaj proces, koji je razvio Mar\u0161al B. Rozenberg, poznati ameri\u010dki klini\u010dki psiholog, ima za cilj da podseti na to \u0161ta je bitno u ljudskim interakcijama, da pobolj\u0161a kvalitet na\u0161ih odnosa i da nas uputi kako da bolje re\u0161avamo konfliktnesituacije.<\/p>\n\n\n\n
Da na po\u010detku razjasnimo, nenasilna komunikacija, na engleskom nonviolent communication, nema nikakve veze sa fizi\u010dkim nasiljem. Termin je kao takav izveden iz bukvalnog prevoda engleskog naziva. Nenasilna komunikacija nas poziva da budemo svesniji svojih percepcija, da uo\u010dimo svoje emocije i da njima upravljamo, da se pove\u017eemo sa svojim potrebama i motivacijama i da nau\u010dimo da jasno formuli\u0161emo svoje zahteve. Omoguc\u0301ava nam da u primedbama ili pona\u0161anju drugih ljudi, koje nam smeta na prvi pogled, \u201edekodiramo\u201d \u0161ta oni zaista zna\u010de. Nenasilna komunikacije tako\u0111e insistira na tome da se precizno formuli\u0161e ono \u0161to \u017eelimo. I upravo taj, jasno izra\u017eeni zahtev, po\u010detak je istinski konstruktivnog dijaloga.<\/p>\n\n\n\n
Primena nenasilne komunikacije stvara uslove za iskren, autenti\u010dan dijalog, uz obostrano po\u0161tovanje. U\u010di nas da jasno izrazimo svoja osec\u0301anja i potrebe, ali i da slu\u0161amo drugog sa vec\u0301om sve\u0161c\u0301u, otvoreno\u0161c\u0301u i razumevanjem. Ukratko \u2013 da slu\u0161amo druge osobe sa empatijom. Empati\u010dno slu\u0161anje podrazumeva da svu svoju pa\u017enju posvetimo osobi koja govori bez ikakvih predrasuda prema njoj.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017eni elementi nenasilne komunikacije:<\/p>\n\n\n\n
Kako primeniti nenasilnu komunikaciju?<\/p>\n\n\n\n
Evo \u010detiri osnovna koraka procesa nenasilne komunikacije, prema Rozenbergu:<\/p>\n\n\n\n
Primer:<\/p>\n\n\n\n
Tuma\u010denje: \u201ePotpuno si nepouzdan. Nikad ne dr\u017ei\u0161 svoju re\u010d!\u201d
Zapa\u017eanje: \u201eRekao si da c\u0301e\u0161 ju\u010de da ode\u0161 po namirnice, a to do sada nisi uradio.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Pa\u017eljivo izrazite svoje emocije, bez osu\u0111ivanja. Karakteristika osec\u0301anja je da ona govore o tome kako ste, \u0161ta do\u017eivljavate. Kada delite svoja osec\u0301anja, va\u017eno je da ih ne me\u0161ate sa onim \u0161to mislite da vam drugi rade ili onim \u0161to mislite o sebi. U jeziku nenasilne komunikacije, re\u010di koje izra\u017eavaju osec\u0301anja razlikuju se od re\u010di i re\u010denica koje sadr\u017ee tuma\u010denje ne\u010dijeg pona\u0161anja i opis na\u0161ih misli. De\u0161ava se da ljudi zapo\u010dnu re\u010denicu sa \u201eOsec\u0301am se\u2026\u201d, a onda podele svoje tuma\u010denje umesto osec\u0301anja.<\/p>\n\n\n\n
Tuma\u010denja ili takozvana \u201ela\u017ena osec\u0301anja\u201d:
\u201eOsec\u0301am da ti uop\u0161te nije stalo do mene.\u201d
\u201eOsec\u0301am se kao da misli\u0161 da sam glup.\u201d
\u201eOsec\u0301am da sam bezvredan.\u201d
Osec\u0301anja:
\u201eOsec\u0301am se frustrirano i usamljeno.\u201d
\u201eOsec\u0301am se uzbu\u0111eno.\u201d
\u201eTu\u017ean sam.\u201d, itd.<\/p>\n\n\n\n
Nenasilna komunikacija stavlja veliki fokus na potrebe, koje se mogu opisati kao \u017eivotna sila ili unutra\u0161nja energija koja nas pokrec\u0301e. Ono \u0161to se de\u0161ava i to kako se osec\u0301amo rezultat su potreba koje jesu ili nisu zadovoljene. Razlog za\u0161to se ljudi osec\u0301aju neprijatno ili nesrec\u0301no je to \u0161to postoje potrebe koje nisu zadovoljene. Kada su na\u0161e potrebe ispunjene, to u nama budi osec\u0301aj u\u017eitka. Kada na\u0161e potrebe nisu ispunjene, na\u0161a osec\u0301anja nas navode da reagujemo u nadi da ih ispunimo. Pove\u017eite osec\u0301anja sa potrebom koja se krije iza njih.<\/p>\n\n\n\n
Primer:<\/p>\n\n\n\n
Zapa\u017eanje, osec\u0301anje, potreba:<\/p>\n\n\n\n
\u201ePrimetio sam da si kasnio tri puta ove nedelje (zapa\u017eanje). Osec\u0301am anksioznost (osec\u0301anje), jer moramo da ispo\u0161tujemo rokove za projekat (potreba).\u201d<\/p>\n\n\n\n
Primeri:<\/p>\n\n\n\n
Zahtev koji je nejasan: \u201eMo\u017ee\u0161 li me vi\u0161e po\u0161tovati?\u201d
Zahtev koji ka\u017ee \u0161ta ne \u017eelite: \u201eMo\u017ee\u0161 li prestati da hoda\u0161 oko stola?\u201d
Zahtev koji je neizvodljiv: \u201eDa li bi mi zbog mene skidao zvezde sa neba?\u201d
Jasan zahtev: \u201eKada treba da ide\u0161 na put, zamolila bih da te da mi javi\u0161 bar dva dana ranije.\u201d
U svojoj praksi koristim metodu nenasilne komunikacije kao coaching alat, ali i kroz prakti\u010dne ve\u017ebe sa klijentima koji \u017eele da pobolj\u0161aju svoje odnose u porodici, sa decom, prijateljima ili na radnom mestu.<\/p>\n\n\n\n