Svaki tre\u0107i sastanak je beskoristan, iznose savremena istra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n
Sastanci su ve\u0107 neko vrijeme poslovna tema koja se ne zaobilazi, a ima i za\u0161to. Sve je vi\u0161e istra\u017eivanja i stanovi\u0161ta da su sastanci gubljenje vremena i da ih je previ\u0161e. I, ko\u0161taju.<\/p>\n\n\n\n
Deset godina unazad ne staje se sa ispitivanjima koriste li toliki sastanci, da li su isplativi i, ako ne, \u0161ta je rje\u0161enje?<\/p>\n\n\n\n
Sastanak je beskoristan<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izgleda da je vrijeme sastanaka pro\u0161lo. Iako i dalje stoji da se povjerenje u timu i zajedni\u0161tvo posti\u017eu \u010destim i kvalitetnim saradnjama i komunikacijom, sastanci vi\u0161e nisu najbolji na\u010din da se postignu dobri rezultati. U poslovnim krugovima se sve vi\u0161e pri\u010da da i Facebook i Atlassian i sli\u010dne softverske ku\u0107e praktikuju dane bez sastanaka kada zaposleni rade u svom ritmu, sara\u0111uju sa drugima u tempu koji im odgovara i koji je prikladan, ne propisan i pod prisilom.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta ka\u017ee praksa, \u0161to je jedino i mjerodavno kao po\u010detna ta\u010dka?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi sproveli studiju, tim profesora je anketirao menad\u017eere i rukovodioce kompanija koje su po\u010dele sprovo\u0111enje neke vrste politike zabrane sastanaka – od jednog dana do potpune zabrane. Istra\u017eiva\u010de su zanimali produktivnost, anga\u017eovanje i saradnja zaposlenih i to prije i posle uvo\u0111enja mjera “manje sastan\u010denja”.<\/p>\n\n\n\n Svako bi mogao da se opkladi da bi dan bez sastanka pove\u0107ao produktivnost. Ali, rezultati su bili iznena\u0111uju\u0107i \u010dak i za istra\u017eiva\u010de.<\/p>\n\n\n\n Kada su kompanije zabranile sastanke jedan dan u sedmici, produktivnost je pove\u0107ana za 35%.<\/p>\n\n\n\n Kada su zabranili sastanke dva dana u sedmici, ta ista produktivnost je sko\u010dila na nevjerovatnih 71%.<\/p>\n\n\n\n Tri slobodna dana od sastan\u010denja procenat su pove\u0107ala na 73%.<\/p>\n\n\n\n Autonomija, komunikacija, anga\u017eovanje i op\u0161te zadovoljstvo zaposlenih pove\u0107ani su. S druge strane, stres se manje ispoljavao kao i potreba za mikromenad\u017ementom.<\/p>\n\n\n\n Zabrana sastanaka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Postoji i druga strana pri\u010de o zabrani sastanaka.<\/p>\n\n\n\n Pokazalo se da kada potpuno izostanu ili se smanje na manje od 60%, anga\u017eovanje, zadovoljstvo i produktivnost kao i saradnja opadaju. I taj pad dolazi do svoje maksimalne ta\u010dke kada su sastanci potpuno zabranjeni. Ovo su zaklju\u010dci istra\u017eiva\u010da MIT Sloan Management Review i ovo je njihova preporuka:<\/p>\n\n\n\n Jasno je da je mnogo sastanaka. Optimalni broj dana bez sastanaka tokom sedmice je tri ostavljaju\u0107i dva dana na raspolaganju za sastanke i to sve iz dva razloga:<\/p>\n\n\n\n I ovo je zapravo najdjelotvorniji savjet svima na odgovornim pozicijama – ako \u017eelite da pove\u0107ate produktivnost svog tima i postanete vrlo omiljeni i popularni me\u0111u zaposlenima, zabranite sastanke tri dana u sedmici.<\/p>\n\n\n\n Koliko to ko\u0161ta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zanimljiva je studija Otter.ai koja pored toga \u0161to iznosi podatke da je tre\u0107ina svih sastanaka besmislena i nepotrebna, oni su i veliki tro\u0161ak za kompanije.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de ameri\u010dkih kompanija, mo\u017ee se izvesti ra\u010dunica da svaka svom zaposlenom pla\u0107a 80 hiljada dolara godi\u0161nje da bi prisustvovao sastancima. Ako je tre\u0107ina nepotrebna, to zna\u010di da je 25 hiljada dolara ba\u010deno. Jo\u0161 je Otter.oi iznio i podatak da 78% menad\u017eera nikada sa svojim ljudima nisu razgovarali na temu korisnosti-beskorisnosti sastanaka.<\/p>\n\n\n\n Sasvim je na mjestu pitanje koje postavljaju istra\u017eiva\u010di: Imate li ne\u0161to pametnije u \u0161ta biste mogli da ulo\u017eite ovih 25 hiljada dolara po jednom zaposlenom?<\/p>\n\n\n\n