Pi\u0161e: Mihaela Daradan<\/p>\n\n\n\n
Proces starenja neizbje\u017ean je prirodni proces, svojstven svim \u017eivim vrstama, a defini\u0161e se kroz \u010ditav niz biopsiholo\u0161kih potprocesa. Kroz svoj \u017eivotni vijek, svaka individua razvije brojne sposobnosti koje, u odre\u0111enom momentu, dosegnu svoj maksimum, a zatim njihova efikasnost postepeno po\u010dinje da opada.<\/p>\n\n\n\n
Tokom cijelog \u017eivota, a posebno u starijem \u017eivotnom dobu, va\u017eno mjesto zauzimaju aktivna fizi\u010dka i mentalna uklju\u010denost pojedinca. Tako se, redovnim i ponaosob prilago\u0111enim sprovo\u0111enjem fizi\u010dkih aktivnosti preveniraju, odnosno usporavaju razli\u010diti degenerativni procesi starenja, kardiovaskularne smetnje, dijabetes i brojne druge akutne i hroni\u010dne bolesti. Dosada\u0161njim istra\u017eivanjima pokazano je kako redovna i uobro\u010dena fizi\u010dka aktivnost ima pozitivan uticaj na spre\u010davanje razvoja sarkopenije (gubitak mi\u0161i\u0107ne mase, njene snage i izdr\u017eljivosti), na odr\u017eavanje psiholo\u0161kog zdravlja i socijalnu uklju\u010denost starijih osoba.<\/p>\n\n\n\n
Tako je pojedinim nau\u010dnim studijama pokazano da redovna fizi\u010dka aktivnost smanjuje vjerovatno\u0107u nastanka biohemijskih i neuropsiholo\u0161kih abnormalnosti, propadanja \u0107elija mozga i drugih simptoma, koji znatno ote\u017eavaju \u017eivot pojedincu i ljudima iz njegove neposredne dru\u0161tvene zajednice (najprije porodice). Odre\u0111eni istra\u017eiva\u010di do\u0161li su do nalaza da fizi\u010dka aktivnost zna\u010dajno usporava nastanak kognitivne deterioracije (op\u0161ti i\/ili specifi\u010dni gubitak du\u0161evnih i tjelesnih sposobnosti koji nastaje kao posljedica starosti), a da pomenuta aktivnost ne mora podrazumijevati iscrpljuju\u0107i trena\u017eni, sportski proces – to mo\u017ee biti obavljanje svakodnevnih ku\u0107nih poslova. Osim kognitivne deterioracije, kao korijena nastanka te\u017eih pote\u0161ko\u0107a, redovna i umjerena fizi\u010dka aktivnost smanjuje rizik od nastanka \u010duvene Alchajmerove demencije i Parkinsonove bolesti, koje zajedno obuhvataju najve\u0107i procenat neuropsiholo\u0161kih pacijenata. Izuzetno je va\u017eno napomenuti kako sve navedene neurolo\u0161ke smetnje imaju izuzetan uticaj na razvoj i ubrzavanje psiholo\u0161kog propadanja individue. Tako, pod uticajem Alchajmerove demencije i Parkinsonove bolesti dolazi do \u010destih emocionalnih oscilacija, pojave depresije, apatije, manjka inicijative. Naru\u0161avanjem emocionalne stabilnosti osobe direktno se naru\u0161avaju i racionalni aspekti kognicije – mi\u0161ljenje, opa\u017eanje, pam\u0107enje, verbalne sposobnosti – bez kojih \u017eivot, u punom smislu te rije\u010di, nije mogu\u0107. Istra\u017eivanjima je pokazano kako mehanizam o\u010duvanja fizi\u010dkog i mentalnog zdravlja po\u010diva na ve\u0107oj anga\u017eovanosti mi\u0161i\u0107nih struktura, krvnih sudova i nervnih \u0107elija, a sve navedene komponente svojom fizi\u010dkom uklju\u010deno\u0161\u0107u odr\u017eavaju \u010dovjekovo tijelo i um u optimalnom stanju. U jednoj dugogodi\u0161njoj studiji, koja je obuhvatila 566 ispitanika starosti u rasponu od 65 do 86 godina, dobijeni su nalazi da svakodnevno fizi\u010dki aktivni stariji ispitanici pokazuju zna\u010dajno manji pad u efikasnosti kognitivnih funkcija. U toku trajanja ove studije, pojedini ispitanici su \u010dak pobolj\u0161ali svoje funkcionisanje u op\u0161tem i specifi\u010dnim kognitivnim domenima, nakon \u0161to su uklju\u010deni u proces svakodnevnog, optimalnog fizi\u010dkog vje\u017ebanja. Sa druge strane, postoje i nau\u010dne studije koje pokazuju da uklju\u010denost osobe u fizi\u010dke aktivnosti nema ni zna\u010dajno pozitivan niti negativan, direktan uticaj na o\u010duvanje kognitivnog zdravlja te stoga valja biti oprezan pri tuma\u010denju dosada\u0161njih saznanja. Ipak, ono \u0161to iskustveno pretpostavljamo jeste da u dana\u0161njem burnom vremenu, sve vi\u0161e neuropsiholo\u0161kih, biohemijskih i mozgovnih degeneracija nastaje u zna\u010dajno ranijem periodu \u017eivota, nego \u0161to je to bio slu\u010daj prije pola vijeka. Izvjestan procenat dementnih, i da tako ka\u017eemo, Alchajmerovih i Parkinsonovih pacijenata \u010dine ljudi starosti ve\u0107 od 50 godina, a pretpostavka je da \u0107e se u budu\u0107nosti ta granica jo\u0161 pomjerati.<\/p>\n\n\n\n
S obzirom na postojanje izvjesne dokazne gra\u0111e u smjeru pozitivne povezanosti fizi\u010dke aktivnosti i prevencije kognitivnog zdravlja (i ne postoje \u010dvrsti dokazi kontra te tvrdnje), mo\u017eemo pretpostaviti da svakodnevna, barem rutinska i jednostavna fizi\u010dka aktivnost ne mo\u017ee biti naodmet ili na \u0161tetu. Zavisno o preferencijama i li\u010dnosti pojedinca, aktivnost mo\u017ee da bude individualna ili grupna, planirana ili spontana, manje ili vi\u0161e dozirana. Ono \u0161to je najva\u017enije – ona treba da postane nezaobilazan dio generalnog stila \u017eivota osobe, dio njegovog bi\u0107a. Va\u017enost aktivnog i zdravog \u017eivota, a samim tim i starenja, potrebno je promovisati, podsticati, razumjeti i \u017eivjeti.<\/p>\n\n\n\n
Ostale tekstove iz psihologije, koji su nastali u saradnji Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju i Nezavisnih novina, mo\u017eete na\u0107i na sajtu Laboratorije<\/a><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n