U psihologiji, problem \u201cbijelog medvjeda\u201d (tako\u0111e poznat kao teorija ironi\u010dnog procesa) ka\u017ee da kada poku\u0161amo potisnuti odre\u0111ene misli, \u010desto \u0107emo zapravo pove\u0107ati njihovu u\u010destalost. Koncept je dobio ime po vekovnom eseju ruskog pisca Fjodora Dostojevskog, koji je sugerisao da ako poku\u0161amo da ne mislimo na belog polarnog medveda, to je sve \u0161to \u0107e nam pasti na pamet. Dakle, kako \u201cotjerati\u201d bijele medvjede? Treba ti plavi delfin. Plavi delfin je zamjena za misao, ne\u0161to na \u0161to mo\u017ee\u0161 odmah prebaciti fokus, ako ti padne na pamet bijeli medvjed. Ako je tvoj bijeli medvjed da kad god mora\u0161 da odr\u017ei\u0161 prezentaciju ili javno govori\u0161, pomisli\u0161: \u201c\u017divciram se, bojim se, imam tremu\u201d, mo\u017ee\u0161 ga zamijeniti plavim delfinom, tako \u0161to \u0107e\u0161 mentalno re\u0107i sebi: \u201cTako sam uzbu\u0111en. Ovo ide odli\u010dno.\u201d Sada iskori\u0161tava\u0161 potencijalnu negativnu \u2013 svoju \u017eiv\u010danu energiju \u2013 i pretvara\u0161 je u pozitivu.<\/p>\n\n\n\n Pravilo neugodne ti\u0161ine<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pravilo neugodne ti\u0161ine je jednostavno: kada se suo\u010di\u0161 s izazovnim pitanjem, umjesto da odgovori\u0161, zastane\u0161 i duboko razmisli\u0161 o tome kako \u017eeli\u0161 odgovoriti. Ali ovo nije kratka pauza. Mo\u017eete pro\u0107i pet, 10 ili \u010dak 15 sekundi (ili du\u017ee) prije nego \u0161to ponudi\u0161 odgovor. \u0160to \u0107e se, ako nisi navikao\/navikla na to, osje\u0107ati vrlo neugodno \u2013 u po\u010detku. Ovo pravilo je odli\u010dno sredstvo kriti\u010dkog mi\u0161ljenja. Ali to je i mnogo vi\u0161e od toga. Kada se suo\u010dava\u0161 sa izazovnim pitanjem ili si pod pritiskom, lako je izgubiti kontrolu nad svojim emocijama i re\u0107i ne\u0161to \u0161to zapravo ne \u017eeli\u0161 da ka\u017ee\u0161. Ali kada stekne\u0161 naviku da malo zastane\u0161 prije nego \u0161to odgovori\u0161, preuzima\u0161 kontrolu nad situacijom. Daje\u0161 sebi vremena da razmisli\u0161 o stvarima. Pove\u0107avava\u0161 svoje samopouzdanje i sigurnije \u0107e\u0161 re\u0107i ono \u0161to misli\u0161.<\/p>\n\n\n\n Jednostavno pravilo opsega<\/strong><\/p>\n\n\n\n U smislu upravljanja projektima, \u201copseg\u201d se koristi za opisivanje detalja o tome \u0161ta je uklju\u010deno u posao, zajedno s koli\u010dinom vremena i truda, koji su potrebni da se posao zavr\u0161i. Kao \u0161to mo\u017ee\u0161 zamisliti, bilo da radi\u0161 na slo\u017eenom projektu ili \u010dak na malom skupu zadataka, izuzetno je va\u017eno definisati opseg. Za\u0161to? Recimo da nastavi\u0161 da preuzima\u0161 previ\u0161e, misle\u0107i: \u201cOh, nekako \u0107u to uklopiti.\u201d Misli\u0161 da \u0107e se vrijeme magi\u010dno pojaviti ili da \u0107e se posao nekako sam od sebe obaviti\u2026 Ne\u0107e. Nasuprot tome, kada pravilno defini\u0161e\u0161 opseg, smanjuje\u0161 stres i poma\u017ee\u0161 \u017eivotu da te\u010de lak\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Pravilo reza\u010da dijamanata<\/strong><\/p>\n\n\n\n Niko ne u\u017eiva u primanju kriti\u010dnih povratnih informacija. Ali svima nam je potreban iskren feedback, koliko god neugodan bio, to je jedan od najboljih na\u010dina za u\u010denje i rast. Konstruktivna Kritika je poput tek prona\u0111en nebru\u0161enog dijamanta. Taj kamen mo\u017ee biti ru\u017ean pod golim okom; ali nakon rezanja, oblikovanja i poliranja, njegova vrijednost je ve\u0107a. Kritika je kao onaj nebru\u0161eni dijamant: ru\u017ean je \u2013 u po\u010detku. Ali u velikoj ve\u0107ini vremena, ta ru\u017eno\u0107a \u0107e biti ukorijenjena u istini. \u010cak i ako nije, i dalje ti mo\u017ee pomo\u0107i da se pobolj\u0161a\u0161 \u2013 jer \u0107e ti pomo\u0107i da bolje shvati\u0161 kako drugi vide tvoj rad, omogu\u0107avaju\u0107i da se prilagodi\u0161 ako je potrebno. Mo\u017ee\u0161 imati vi\u0161e koristi od kritike i povratnih informacija tako \u0161to \u0107e\u0161 postati jo\u0161 ljep\u0161i ugla\u0111eni dijamant. Mora\u0161 uzeti sirovi, nebru\u0161eni dijamant i pretvoriti ga u ne\u0161to lijepo \u2014 pretvaraju\u0107i tu kritiku u iskustvo u\u010denja, rasta, napretka i razvoja.<\/p>\n\n\n\n Pravilo ponovnog centriranja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Centrirati zna\u010di izazvati sebe (svoje misli i emocije) da ponovo postane\u0161 fokusiran\/fokusirana. Ovo uklju\u010duje odvajanje vremena da reafirmi\u0161e\u0161 svoje primarne ciljeve, vrijednosti i klju\u010dne principe \u2013 \u010dak i da ih navede\u0161 u pisanoj formi \u2013 a zatim ih koristi\u0161 kao centar za fokusiranje misli i emocija. Ovo je neophodno jer smo stalno okru\u017eeni tolikom bukom i gu\u017evom. Toliko glasova koji nam govore kako da razmi\u0161ljamo ili \u0161ta da radimo. Ali ako odvoji\u0161 vreme potrebno da ponovo potvrdi\u0161 i zapi\u0161e\u0161 ono \u0161to je va\u017eno \u2013 ne mo\u017ee\u0161 a da ne uspori\u0161 i vrati\u0161 svoje misli u svoj centar. A psihologija nas u\u010di da nam kontrola misli, omogu\u0107ava da ostvarimo odre\u0111enu mjeru kontrole nad svojim emocijama.<\/p>\n\n\n\n Ovo su samo neka od pravila koja smo ovdje nau\u010dili, ali nadamo se da \u0107e\u0161 prona\u0107i vrijednost u svim njima. Ova pravila mo\u017eemo da koristimo svakodnevno u svom privatnom i profesionalnom \u017eivotu. Jer, zapamti: emocionalna inteligencija je zaista putovanje, koje traje do\u017eivotno i nikad nije kasno za po\u010detak.<\/p>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/ultra.ba\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/siddharth-bhogra-k3kdc5MQYyk-unsplash.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/ultra.ba\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/yohann-libot-rrPCCChPY8U-unsplash.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/ultra.ba\/wordpress\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/8907890787.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n