Da li ikoga zabrinjava to \u0161to je u zadnjih pet godina znatno smanjen broj studenata u BiH?<\/p>\n\n\n\n
U Bosni i Hercegovini svake godine je sve manje studenata. Osnovni razlog je odlazak mladih iz zemlje, ali i smanjen interes za studiranjem. Kako u ovakvim uvjetimauniverziteti kreiraju upisnu politiku i u kojem smjeru ide razvoj visoko\u0161kolskih ustanova u Bosni i Hercegovini?<\/p>\n\n\n\n
Broj upisanih studenata na visoko\u0161kolske ustanove u Bosni i Hercegovini u posljednjih pet godina je smanjen za oko 20 hiljada, odnosno 20 posto. Broj svr\u0161enih srednjo\u0161kolaca je i u ve\u0107em padu. Jedan je to od faktora koji uti\u010de na kreiranje upisnih politika na visoko\u0161kolskim ustanovama, pi\u0161e BHRT.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Na\u0161a upisna politika uvijek odra\u017eava na\u0161e aspiracije i na\u0161e mogu\u0107nosti, koliko studenata mi mo\u017eemo upisati s obzirom na svoje kapacitete, kako infrastrukturne, tako i kadrovske, ka\u017ee prorektorica za nastavu i studentska pitanja UNSA D\u017eenana Husremovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Na Univerzitetu u Sarajevu je u ovoj \u0161kolskoj godini na prvi ciklus studija upisano gotovo \u010detiri hiljade studenata, dok Univerzitet u Banjjaluci u narednoj godini planira upis dvije i po hiljade studenata, sve u skladu sa analizom upisa iz prethodnih godina.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 O tome se jako vodilo ra\u010duna tako da, recimo, pro\u0161le godine smo uspjeli od upisnih kvota koje su planirane ostvariti 85 posto, \u0161to mislim da je jako zadovoljavaju\u0107e s obzirom da je, u nekom ranijem periodu, taj postotak bio oko 60 posto, navodi rektor Univerziteta u Banja Luci Radoslav Gajanin.<\/p>\n\n\n\n
Manji broj studenata trebao bi uticati na bolji kvalitet nastave. No, to na brojnim visoko\u0161kolskim ustanovama proteklih desetak godina nije bio slu\u010daj, smatra sociologinja Smiljana Vovna. Razlog tome vidi u nepostojanju adekvatne strategije razvoja obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Mi imamo u su\u0161tini jako puno diploma i jako puno titula, a da imamo jako malo obrazovanu naciju. To je posljedica svega onoga \u0161to politike rade u sva tri ova segmenta, odnosno nivoa obrazovanja, a to je \u2013 hajde da se borimo za u\u010denika, da bi sa\u010duvali na\u0161e norme, mi\u0161ljenja je Vovna.<\/p>\n\n\n\n
Ovakva situacija hitno se mora mijenjati, smatraju u nadle\u017enoj dr\u017eavnoj agenciji. Situacija sa padom broja studenata mora preorijentirati univerzitete na bavljenje znanstveno-istra\u017eiva\u010dkim radom, projektima i svim drugim segmentima koji mogu doprinijeti razvoju, a bili su zapostavljeni posljednjih godina.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Upravo sad ulazimo u prostor borbe pojedinih visoko\u0161kolskih ustanova i svih, zapravo, za dizanje kvaliteta u obrazovanju, jer jednostavno jedna situacija u kojoj je u zadnja dva desetlje\u0107a bilo va\u017eno ste\u0107i diplomu, mislim da \u0107emo u\u0107i u fazu da je va\u017eno ste\u0107i znanje, smatra prof. dr. Enes Hasi\u0107, direktor Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguravanja kvaliteta BiH.<\/p>\n\n\n\n
U Bosni i Hercegovini trenutno djeluje 47 visoko\u0161kolskih ustanova \u0161to nije u skladu sa realnim brojem potencijalnih studenata. Vjerovatno je da \u0107e do\u0107i do ga\u0161enja nekih od univerziteta, s ciljem uskla\u0111ivanja potreba i podizanja nivoa kvaliteta.<\/p>\n\n\n\n