Stres mo\u017ee biti akutan, srazmjeran nekom \u017eivotnom doga\u0111aju, ili hroni\u010dan, koji proisti\u010de iz stresnog na\u010dina \u017eivota. U oba slu\u010daja postoji velika \u0161ansa da \u0107e se na neki na\u010din odraziti na tjelesni nivo \u2013 izra\u017eenu mi\u0161i\u0107nu napetost (naro\u010dito u vratno-ramenom dijelu \u0161to dovodi i do bolova u le\u0111ima i\/ili glavobolje), nesanicu, stoma\u010dne probleme, tahikardiju i sli\u010dno. To sve dodatno iscrpljuje organizam. Fizi\u010dka aktivnost mo\u017ee biti jedan od na\u010dina da se va\u0161e stanje pobolj\u0161a. Tr\u010danje, plivanje, brzo hodanje, vo\u017enja bicikla ili rolera dove\u0161\u0107e do lu\u010denja serotonina, endorfina i dopamina (hormona sre\u0107e i zadovoljstva), a to dalje do opu\u0161tanja mi\u0161i\u0107a, zdrave iscrpljenosti i kvalitetnijeg sna. Ina\u010de, fizi\u010dka aktivnost smatra se protektivnim faktorom za stres \u2013 osobe koje su redovno aktivne bolje se nose sa svim stresnim situacijama na koje nailaze.<\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost i anksioznost<\/strong><\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost se pokazuje kao zna\u010dajan faktor u tretmanu povi\u0161ene anksioznosti. Budu\u0107i da anksioznost mo\u017ee proizilaziti iz nagomilanog stresa, sve prethodno opisano va\u017ei i ovde. Dodatno, fizi\u010dka ativnost \u0107e se pozitivno odraziti i na sveukupnu energi\u010dnost, zadovoljstvo, samopouzdanje, distanciranje od iracionalnih briga i racionalnije sagledavanje istih. Kod osoba sa socijalnom anksiozno\u0161\u0107u, fizi\u010dka aktivnost mo\u017ee biti i dobar na\u010din za izlaganje socijalnim situacijama i upoznavanje novih ljudi. Kod osoba sklonih pani\u010dnim napadima, fizi\u010dka aktivnost mo\u017ee biti dobra tehnika za aktiviranje simptoma koji ina\u010de postoje i u povi\u0161enoj anksioznosti uslijed povi\u0161enog adrenalina (ubrzan rad srca, poja\u010dano znojenje, vrtoglavica, hiperventilacija). Na taj na\u010din dolazi do osvje\u0161\u0107ivanja i prihvatanja \u010dinjenice da ove senzacije nisu opasne, da se javljaju i nezavisno od anksioznosti, te da ne dovode do negativnih ishoda ve\u0107 da ih tokom anksioznosti i pani\u010dnih napada neprijatnim \u010dini isklju\u010divo katastrofiraju\u0107a interpretacija.<\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost i depresija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Postoje istra\u017eivanja koja dokazuju da je efekat fizi\u010dke aktivnosti na osobe sa bla\u017eim oblicima depresije gotovo isti kao efekat antidepresiva (samo bez nuspojava). Osnova za to je, tako\u0111e, lu\u010denje hormona sre\u0107e i zadovoljstva pod uticajem fizi\u010dke aktivnosti. Kada je u pitanju depresija, vje\u017ebanje je zna\u010dajno i zbog struktuiranja vremena, preuzimanja odgovornosti za brigu o sebi, aktiviranja osje\u0107aja korisnosti, redukovanja osje\u0107aja bezvoljnosti, ja\u010danja samopouzdanja, regulisanje nesanice i apetita. Oblici fizi\u010dke aktivnosti za koje se zna da mogu uticati na redukovanje nivoa anksioznosti i depresije su: plivanje, ples, joga, pilates. Tako\u0111e, i \u0161etnja mo\u017ee imati terapeutski, relaksiraju\u0107i efekat. Pravilno dr\u017eanje, uravnote\u017eeno disanje, ispravljena ki\u010dma i bivanje u sada\u0161njem trenutku (opa\u017eanje kako va\u0161a \u010dula reaguju na spolja\u0161nje dra\u017ei, dok negativne misli pu\u0161tate da prolaze ne pridaju\u0107i im zna\u010daj), znatno mogu pobolj\u0161ati raspolo\u017eenje.<\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost i problemi u u\u010denju<\/strong><\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost pokazuje se kao dobar na\u010din za pobolj\u0161anje koncentracije i fokusa pa\u017enje, \u0161to se dalje odra\u017eava i na kvalitet pam\u0107enja i motivaciju. Tako\u0111er, uti\u010de na razvoj mo\u017edanih \u0107elija i neuronskih veza pa se posti\u017ee pozitivan efekat na cjelokupno mentalno funkcionisanje svih generacija. Preporuka je, naro\u010dito tokom veoma stresnih perioda (ispitni rokovi, kraj polugodi\u0161ta), prona\u0107i makar malo vremena tokom dana za bilo kakvu fizi\u010dku aktivnost, i posmatrati je ne kao gubljenje vremena ve\u0107 kao ventil za stres, strah, i ostale negativne emocije koje se gomilaju, i koje, ako im ne damo taj ventil mogu po\u010deti da nas blokiraju.<\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost i bes<\/strong><\/p>\n\n\n\n Svi smo nekada osetili potrebu kada se razbijesnimo da ne\u0161to udarimo. To zna\u010di da kroz nas u tim trenucima struji ogroman energetski naboj koji tra\u017ei svoj izlaz i objekat ka kom \u0107e se usmjeriti. Konstruktivno otpu\u0161tanje ove energije iz tijela bilo bi upravo kroz fizi\u010dku aktivnost, i to onu koja aktivira \u0161to ve\u0107i broj mi\u0161i\u0107a u tijelu: kik boks, plivanje, tenis.<\/p>\n\n\n\n Kada ka\u017eemo fizi\u010dka aktivnost, ve\u0107ina nas pomisli na naporne treninge u teretani, sate koje treba odvojiti za desetine kilometara tr\u010danja i sli\u010dno. Odmah se aktivira i uvjerenje: ,,Ja to ne mogu\u2019\u2019 \u0161to u startu mo\u017ee djelovati demotiviraju\u0107e. Sasvim je u redu i da 3-4 puta nedeljno odvojite po pola sata za vje\u017ebanje kod ku\u0107e, ili svakog dana po pola sata, sat za \u0161etnju. U redu je i da ti intervali na po\u010detku budu 10-15 minuta, i da ih postepeno produ\u017eavate. Ako se budete trudili da izbjegavate prevoz uvijek kada mo\u017eete i da tako prepje\u0161a\u010dite nekoliko kilometara \u2013 i tako \u0107ete uraditi dobar trening. Bilo kakav pokret sam po sebi pozitivno \u0107e se odraziti na to kako se osje\u0107ate. Bitno je da ne odustanete i pre nego \u0161to po\u010dnete.<\/p>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/www.hocu.ba\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Exercise-therapy.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/www.hocu.ba\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/online-yoga-dette-er-de-beste-sidene-for-online-yoga-pa-nett-2048x1365.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"\/](\"https:\/\/www.hocu.ba\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/mountainside-fitness_the-power-of-kickboxing-classes_image1.jpeg\")
<\/figure>\n\n\n\n