Centar za \u017eivotnu sredinu je osnovan 1999. godine, pod nazivom Mladi istra\u017eiva\u010di i njihov tada\u0161nji cilj je bio da se prvenstveno bave nau\u010dnim radom. Me\u0111utim, kada su shvatili da za istra\u017eivanja ne\u0107e imati podr\u0161ku i kada su vidjeli kakvo je stanje u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine, odlu\u010dili su da svoje aktivnosti preusmjere na unapre\u0111enje \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n
Danas su jedna od najpoznatijih organizacija koja se bavi ovim pitanjima, a iza njih je veliki broj uspje\u0161no realizovanih aktivnosti kojima su doveli do unapre\u0111enja na ovom polju. Njihove aktivnosti su podijeljene u programe Transport, Biodiverzitet i za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja, Energija i klimatske promjene, Arhus centar i Na\u0161 prostor.<\/p>\n\n\n\n
Kroz svoj rad promovi\u0161e odr\u017eivi na\u010din \u017eivota, odr\u017eivu energiju, adekvatno upravljanje za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima i prirodnim vrijednostima. Tako\u0111e, aktivno zagovaraju za\u0161titu \u017eivotne sredine i kroz Arhus centar poku\u0161avaju da podsti\u010du u\u010de\u0161\u0107e javnosti u dono\u0161enju odluka i pravnu za\u0161titu u oblasti \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n
Tihomir Daki\u0107, trenutni predsjednik Udru\u017eenja tvrdi da su se od 1999. godine pa do sada mnoge stvari promijenile nabolje. Isti\u010de da im je za neke stvari prije trebalo vi\u0161e vremena i truda, \u0161to se prvenstveno odnosi na korespondenciju sa institucijama.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMi imamo poprili\u010dno iskustvo u saradnji sa institucijama od kada smo osnovani 1991. godine. Tu se prvo pojavilo nerazumijevanje. Danas mi ne mijenjamo pravac djelovanja ali polako pojedinci u institucijama shvataju da mi ne \u017eelimo da im otmemo posao ali da iza nas mo\u017ee stati veliki broj gra\u0111ana da im objasnimo da je to javni interes i da oni moraju da rade u javnom interesu\u201c, govori Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Jedna od stvari koja se promijenila jeste i da je njih sada 20 u Udru\u017eenju koji rade u punom anga\u017emanu i da imaju potrebu da pomognu i drugima.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNije nam cilj da nas bude 100 nego da na\u0161e djelovanje bude \u0161to direktnije, br\u017ee i za op\u0161tu korist. To \u0161to mi uradimo za posljedicu treba da ima da \u017eivot u BiH bude bolji i kvalitetniji\u201c, zaklju\u010duje Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Veliki broj inicijativa i ostvarenih rezultata je iza njih<\/p>\n\n\n\n
Udru\u017eenje je kroz sve ove godine rada realizovalo veliki broj inicijativa, i sa razlogom su na mnoge od njih ponosni. Ipak isti\u010du da im nije va\u017ean projekat jer ga smatraju samo alatom koji koriste da bi se bavili svojim programskim radom. Njima su upravo inicijative, odnosno programsko djelovanje najbitnija stvar i fokus njihovog rada.<\/p>\n\n\n\n
\u201cJa sam ponosan na neke inicijative koje sam li\u010dno iznio. To su \u0161est godina zalaganja ukidanja kaciga kao obaveznih za bicikliste na podru\u010dju Bosne i Hercegovine, zatim u\u010de\u0161\u0107e u Inicijativi Rekreativna zona Banja Luka i njeno definitivno osloba\u0111anje od prisustva automobila. Zatim tu je i Inicijativa za Borik. To je ekipa kojoj sam ja pripomagao i koja je uspjela sa lokalnom zajednicom da se izbori da na prostoru igrali\u0161ta ne bude izgra\u0111ena crkva\u201c, pri\u010da Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se ti\u010de ve\u0107ih inicijativa, Daki\u0107 isti\u010de da je ponosan na \u010dinjenicu \u0161to su tjerali predstavnike na\u0161ih institucija na rad i na odgovaranje na dopise pozivaju\u0107i se na zakon o pristupu informacijama.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTo je sada jedna jako dobra praksa i sve manje imamo tu\u017ebi protiv njih tako da nam odgovaraju i shvataju ozbiljnu tu korespondenciju. \u0160to se ti\u010de tih ve\u0107ih inicijativa, Picin park je recimo bila jedna od onih u koju smo na neki na\u010din bili uklju\u010deni. Bitka je izgubljena, pod navodnicima jer tu treba da se izmjeri odnos snaga sa na\u0161e strane i sa druge strane\u201c, govori Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Tu su jo\u0161 neke inicijative koje su pokrenuli a koje su bile uspje\u0161ne.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePokrenuli smo inicijativu za za\u0161titu kanjona Vrbas protiv izgradnje mini hidrocentrala u srednjem toku Vrbasa. Po prvi put smo uradili peticiju jer tada nije postojao ni zakon koji je regulisao na koji na\u010din se radi peticija. Onda smo prikupili 17 hiljada potpisa, poslali ih na skup\u0161tinu i dobili podr\u0161ku od Grada da se to ne\u0107e graditi. Sve vrijeme smo pritiskali vlasti i to su bili neki prvi koraci. Nakon toga je uspostavljen zakonodavni okvir koji je definisao kako se peticije pokre\u0107u\u201c, isti\u010de Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Podsje\u0107aju se i jedne od ranijih inicijativa koja je za njih zavr\u0161ila neuspje\u0161no, te jedne koja je danas pozitivan primjer za cijelu lokalnu zajednicu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eBorili smo se za za\u0161titu Sane i nismo uspjeli, a tada je kompanija koja je gradila hidrocentralu ubje\u0111ivala gra\u0111ane da \u0107e oni profitirati. Ljudi su povjerovali i mali je broj ljudi nas podr\u017eavao. Mi smo \u010desto dolazili iz Banjaluke pa su nas pitali \u0161to dolazimo i kakve veze imamo sa Sanom. Sa druge strane imamo zajednicu i selo Donje Bara\u0107e koji se razvijaju zahvaljuju\u0107i odr\u017eivom turizmu Visitor centra Pecka. Imamo jo\u0161 primjera ljudi koji su tu koji ne misle oti\u0107i i kojima treba na svaki na\u010din pomo\u0107i\u201c, Isti\u010de Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Iako je izgubljena bitka za Sanu, na kraju je ipak do\u0161lo do pozitivne promjene jer je Op\u0161tina Mrkonji\u0107 Grad zabranila gradnju hidrocentrala na teritoriji op\u0161tine i opredijelila se da \u0107e ulagati u Pecku. Tihomir Daki\u0107 isti\u010de da \u010ditava BiH mo\u017ee biti takva \u201esamo \u0161to imamo kapitaliste koji imaju potrebu da okrenu taj kapital \u0161to br\u017ee\u201c, i da \u0161to br\u017ee zarade.<\/p>\n\n\n\n
Veliku ulogu u svemu tome imaju i mediji koji prikazuju da se ni\u0161ta ne mijenja i da sve ide ka gorem.<\/p>\n\n\n\n
\u201eObi\u010dno nakon takvih pisanja i isticanja idiotluka politikanata ljudi odlu\u010duju da odu. Kada porodica ode, oti\u0161lo je nekoliko miliona proizvodnih resursa u Njema\u010dku i o tome se \u0107uti. Mijenjaju se stvari, mijenjaju se u pozitivnom smislu procesi koji su prije i\u0161li te\u0161ko. Penzije se nisu pove\u0107ale, plate u javom sektoru se nisu pove\u0107ale\u201c, pri\u010da Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Gra\u0111ani jedini imaju mo\u0107 da mijenjaju stvari u svojoj sredini<\/p>\n\n\n\n
Daki\u0107 isti\u010de da se gra\u0111ani polako bude kada je rije\u010d o za\u0161titi rijeka, prvenstveno zato \u0161to je ve\u0107i pritisak investitora na ovo prirodno bogatstvo.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZainteresovanost novih generacija je slabija, a ono \u0161to se promijenilo u zadnjih 10 godina jeste ve\u0107a reakcija na za\u0161titu rijeka zato \u0161to je i ve\u0107i pritisak na same rijeke kroz izgradnju malih hidrocentrala, uzurpiranje rije\u010dnih korita, uni\u0161tavanje biodiverziteta i pitke vode. Tu dolazimo do toga sa jedne strane imamo gra\u0111ane odnosno ljude koje \u017eivi oko te rijeke i kojima je ta voda prijeko potrebna za bavljenje poljoprivrednom i sto\u010darstvom ili za njihov \u017eivot. To je reakcija koja je logi\u010dna jer im je voda potrebna za \u017eivot. Sa druge strane imamo investitora koji sam investira i dobija profit\u201c, tvrdi na\u0161 sagovornik.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, ljudi su manje zainteresovani za za\u0161titu drugih bogatstava kao \u0161to su \u0161ume, kamenolomi i sli\u010dno, a razlozi za to su raznovrsni.<\/p>\n\n\n\n
\u201eImamo lo\u0161 obrazovni sistem a drugi aspekt su mediji koju su uspjeli da prenesu poruku politi\u010dara i ubijede stanovni\u0161tvo da je jedini oblik gra\u0111anskih anga\u017eovanja iza\u0107i na izbore svakih 1386 dana. Mediji su predstavljanjem politikanata po\u010deli da mijenjaju na\u0161u zbilju i to je tu\u017eno zato \u0161to gra\u0111ani koji su sebi\u010dni\u201c, govori on i dodaje da nam je u posljednjih 15 do 20 godina nametnut individualizam kao oblik razvoja pojedinca.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTako je rasturena zajednica i dru\u0161tvo BiH zato \u0161to sam ja kao pojedinac najbitniji i ja moram da uspijem. CV pojedinca je najbitniji. Ako samo pogledamo programe na televiziji, prije 10 godina emisije za mlade su se fokusirale na izgradnju zajednice i nije bilo pri\u010de o meni kao pojedincu nego o meni kao dijelu zajednice. I onda ti mora\u0161 da gazi\u0161 preko drugih i ne\u0107e\u0161 se \u017ertvovati zato \u0161to \u017ertva pojedinca prema dru\u0161tvu se ne isplati. Dru\u0161tvo je sebi\u010dno i ima strah od uspostavljanja osnovnih resursa za \u017eivot\u201c, isti\u010de na\u0161 sagovornik te dodaje da \u201enema promjene bez pokretanja pojedinca i ne\u0107u ja promijeniti stvari za tebe nego \u0107emo mi zajedno promijeniti stvari za sve\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je tajna njihovog uspjeha?<\/p>\n\n\n\n
Za uspje\u0161nu inicijativu je potrebna samo \u017eelja i vjerovanje u sebe kao pojedinca ili kao grupu ljudi koja se organizuje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOsje\u0107aj kada ne\u0161to dobro uradi\u0161 i kada ima\u0161 taj neki integritet i kao individua i kao organizacija bi trebao da motivi\u0161e ljude da se uklju\u010de. Promjene su u offline modu ne online. Prvo moramo si\u0107i u offline stanje, vratiti se na ulice i naselja kao pojedinci. Sve je mogu\u0107e. Postoje pravila i procedure, postoje zakoni samo je potrebno da ljudi u svoje slobodno vrijeme okupe ekipu koja \u017eeli ne\u0161to da unaprijedi. Odatle se kre\u0107e. To je jedna ogromna energija koja ovdje poku\u0161avamo da prenesemo na mla\u0111u ekipu koja je sada anga\u017eovana\u201c, govori na\u0161 sagovornik, koji dodaje da organizacija ima i aktivisti\u010dku grupu u koju mo\u017ee da se uklju\u010di svako koga zanima za\u0161tita \u017eivotne sredine i ko \u017eeli da pomogne u rje\u0161avanju problema u zajednici.<\/p>\n\n\n\n
Ipak on isti\u010de da je proces promjene dug i spor i da to ve\u0107ina ljudi ne shvata.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePut i proces su dugi i promjene se ne de\u0161avaju u sekundi. Promjene se de\u0161avaju dugo i tu dosta ljudi pada. Onda ljudi odaberu da odu u \u0160vicarsku i tamo lako naprave referendum. Mi nismo \u0160vicarska, mi smo Bosna i Hercegovina \u2013 jako specifi\u010dna zemlja. Nismo najgori ali su nas ubijedili da ne valjamo, ne znamo, ne vrijedimo, ne mo\u017eemo. Ustvari, kada shvatimo o \u010demu se ovdje radi jasno je da se sistemski i medijski dobre stvari ne podr\u017eavaju\u201c, tvrdi Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Promjene kre\u0107u od nas samih, isti\u010de Daki\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa bi znali \u0161ta je op\u0161te dru\u0161tveno dobro mi moramo iza\u0107i u svoju ulicu. Nema sistema, sistem se mora graditi ponovo jer je razbijen, uni\u0161ten i privatizovan. Ako \u017eelimo da funkcioni\u0161emo u sistemu koji funkcioni\u0161e za neko javno dobro i op\u0161tu stvar mi ga trebamo preuzeti\u201c, jasan je Daki\u0107 za kraj na\u0161eg razgovora.<\/p>\n\n\n\n