Profesor Grant \u0160ilds, tridesetdvogodi\u0161njak koji se bavi prou\u010davanjem pam\u0107enja, dr\u017eao je predavanje studentima o tome kako stres djeluje na na\u0161e kognitivne sposobnosti. U jednom trenutku je zablokirao, i nije mogao da se sjeti imena svog asistenta, pi\u0161e kolumnistkinja Vol strit d\u017eurnala, Elizabet Ber\u0161tajn. Naravno, bilo mu je neprijatno, posebno kada je \u010duo smijeh studenata kada je izgovorio pogre\u0161no ime. Ova privremena kratkotrajna zaboravnost u posljednje vrijeme je sve \u010de\u0161\u0107a pojava kod sve ve\u0107eg broja ljudi, bez obzira na godine, tvrde stru\u010dnjaci.<\/p>\n\n\n\n
Ne uspijeva nam da se sjetimo jednostavnih stvari, imena prijatelja ili kolege koga dugo nismo vidjeli, rije\u010di koje su nam ina\u010de dobro poznate, pa \u010dak i obavljanja nekih rutinskih stvari koje ina\u010de radimo bez razmi\u0161ljanja. \u017divimo u sve burnijim vremenima, poslije pandemije kovida vra\u0107amo se nekim aktivnostima i snalazimo se u jo\u0161 jednom novom \u201cnormalnom\u201d. Ratovi, krize, izbjeglice, nesta\u0161ice\u2026. Sve te promjene tro\u0161e na\u0161u kognitivnu energiju, \u010dak i vi\u0161e nego \u0161to smo toga svjesni, tvrde neuronau\u010dnici.<\/p>\n\n\n\n
Optere\u0107ena \u201cradna memorija\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u201cNa\u0161i mozgovi se trenutno pona\u0161aju kao ra\u010dunari sa previ\u0161e otvorenih prozora. To usporava na\u0161u mo\u0107 da obra\u0111ujemo podatke, a pam\u0107enje je jedno od podru\u010dja koja su pogo\u0111ena ovim problemom\u201d, nagla\u0161ava Sara S. Mednik, neuronau\u010dnik i profesor kognitivne psihologije na kalifornijskom Univerzitetu Irvin.<\/p>\n\n\n\n Hroni\u010dan i kumulativni stres posljedih godina, posebno u periodu pandemije, uzeo je svoj danak. Istra\u017eivanje koje sprovodi dr Grant \u0160ilds, pokazalo je da ljudi pod stresom imaju problema sa pam\u0107enjem. Stres negativno uti\u010de na na\u0161u pa\u017enju i san, a to posljedi\u010dno uti\u010de i na pam\u0107enje. Isto tako hroni\u010dni stres mo\u017ee da o\u0161teti mozak i izazove dodatne probleme sa pam\u0107enjem, napominje dr \u0160ilds, profesor na Univerzitetu u Arkanzasu.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, more informacija koje dolaze sa svih strana zakr\u010duju na\u0161e mozgove. Jako te\u0161ko odr\u017eavamo pa\u017enju jer neprestano listamo po telefonu, a istovremeno radimo i druge stvari, a to nam, tvrde neuronau\u010dnici, ote\u017eava da dugotrajno zabilje\u017eimo konkretna sje\u0107anja. Jako je te\u0161ko prisjetiti se ne\u010dega bez konteksta, a u tu kategoriju, na primjer, spadaju i imena saradnika koji sa nama razgovaraju u\u017eivo, a ne preko Zuma.<\/p>\n\n\n\n U sve to se umije\u0161ala i jednoli\u010dna svakodnevica tokom pandemije. Kako da se sjetimo odre\u0111enog doga\u0111aja kada nam je svaki dan isti?<\/p>\n\n\n\n \u201cNovi doga\u0111aji pogoduju na\u0161em pam\u0107enju. Kada se sva na\u0161a iskustva stope u jedno, te\u0161ko nam je da se prisjetimo pojedina\u010dnih trenutaka\u201d, navodi profesor psihologije na Univerzitetu Va\u0161ington, kognitivni neuronau\u010dnik, Zaharia Riah, u izjavi za Vol strit d\u017eurnal.<\/p>\n\n\n\n Postoji na\u010din da popravimo pam\u0107enje!<\/strong><\/p>\n\n\n\n S godinama pam\u0107enje nam postaje lo\u0161ije, ali s obzirom na to da ljudi kognitivno druk\u010dije stare, nau\u010dnici ne znaju kada to ta\u010dno po\u010dinje. Neke studije pokazuju da je pam\u0107enje najbolje kod ljudi u dvadesetim godinama i da poslije toga po\u010dinje sistematski da opada, dok neka druga istra\u017eivanja pokazuju da najve\u0107i pad po\u010dinje oko \u0161ezdesete. Ako ste zabrinuti za svoje pam\u0107enje, trebalo bi da posetite lije\u010dnika, posebno ako i drugi primje\u0107uju va\u0161u zaboravnost.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, stru\u010dnjaci daju i savjete \u0161ta da uradimo kako bismo popravili pam\u0107enje:<\/p>\n\n\n\n Ne forsirajte<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako se trudite da se ne\u010dega setite, to je kontraproduktivno, ka\u017eu stru\u010dnjaci. To nas frustrira, a ta frustracija emocionalnom dijelu mozga dozvoljava da preuzme dominaciju nad dijelovima koji su zadu\u017eeni za pam\u0107enje, isti\u010de D\u017eenifer Kilkas, klini\u010dki psiholog i profesor psihijatrije na Medicinskoj \u0161koli Univerziteta Jejl. Dajte sebi vremena, duboko udahnite, smirite misli i poku\u0161ajte kasnije.<\/p>\n\n\n\n Prestanite sa multitaskingom<\/strong><\/p>\n\n\n\n Te\u0161ko je da se sjetimo ili zapamtimo bilo \u0161ta ako obavljamo vi\u0161e stvari odjednom, napominje dr Kilkas. Sklonite telefon i ve\u0107 to \u0107e vam pomo\u0107i da kontroli\u0161ete pretjerani dotok informacija. Poku\u0161ajte da radite jednu po jednu stvar. Obratite pa\u017enju na male stvari koje odra\u0111ujete po automatizmu, kao \u0161to je, na primjer, pranje zuba. \u201cKad vje\u017ebate odr\u017eavanje pa\u017enje u trenucima koje ne smatrate bitnim, posta\u0107e vam mnogo lak\u0161e u trenucima koji su bitni\u201d, isti\u010de dr Kilkas.<\/p>\n\n\n\n Opustite mozak<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ovo \u0107e oja\u010dati frontalni re\u017eanj koji je uklju\u010den i kod pam\u0107enja i kod prisje\u0107anja, ali i kod regulacije stresa, navodi dr Mednik. Ona preporu\u010duje svakodnevne vje\u017ebe meditacije, jogu ili jednostavno kontrolu disanja, bar deset minuta dnevno. \u201cPro\u0161etajte po prirodi. Pove\u017eite se sa ljudima koje volite, dugo razgovarajte ili zagrlite nekog. Intimnost smanjuje stres jer se osje\u0107amo sigurno i zbrinuto\u201d, ka\u017ee dr Mednik. Naspavajte se jer to \u010disti na\u0161 um od \u0161tetnih stvari koje nam blokiraju metalne procese.<\/p>\n\n\n\n Budite prisutni<\/strong><\/p>\n\n\n\n Budite potpuno prisutni i pa\u017eljivo slu\u0161ajte kada razgovarate s ljudima. To \u0107e vam pomo\u0107i da se bolje prisjetite onoga \u0161to ste \u017eeljeli da ka\u017eete jer vam um ne\u0107e biti prezaposlen, pa \u0107ete se i lak\u0161e setiti \u0161ta je izre\u010deno. Zato, sklonite telefon, isklju\u010dite TV i obratite pa\u017enju na ono \u0161to vam ljudi govore, nemojte samo da \u010dekate svoj red da progovorite. \u201cSvakom razgovoru treba pristupiti s namjerom. Ako nemamo duboku povezanost, kako uop\u0107e mo\u017eemo da o\u010dekujemo da \u0107emo se prisjetiti \u0161ta se dogodilo?\u201c, zaklju\u010duje dr D\u017eenin Tarner, profesorica komunikologije na Univerzitetu D\u017eord\u017etaun.<\/p>\n\n\n\n