Sindrom sagorijevanja javlja se kao odgovor na\u0161eg tijela na produ\u017eeni, hroni\u010dni stres. Na taj na\u010din nam, zapravo, na\u0161e tijelo \u0161alje poruku da je zasi\u0107eno, da je mentalno, fizi\u010dki i\/ili emocionalno iscrpljeno i da mu je neophodan predah. Ovaj sindrom se ne javlja odjednom i iznenada ve\u0107 se razvija postepeno. Ako se ne uo\u010di u ranim fazama razvoja, simptomi mogu postati ozbiljni, te se zna\u010dajno odraziti na cjelokupno raspolo\u017eenje i funkcionisanje osobe.<\/p>\n\n\n\n
Naj\u010de\u0161\u0107e po\u010dinje ose\u0107ajem hroni\u010dnog umora, \u010dime se umanjuje sposobnost no\u0161enja sa svakodnevnim i uobi\u010dajenim obavezama i stresom koji ih prati, kao i sama produktivnost i efikasnost. Zatim mogu uslediti demotivisanost, bezvoljnost, povi\u0161ena anksioznost pra\u0107ena pani\u010dnim napadima, depresivne epizode, manjak samopouzdanja, sni\u017eena tolerancija na frustracije, iritabilnost, razdra\u017eljivost. Poreme\u0107aji sna i\/ili apetita su tako\u0111er \u010desta propratna pojava.<\/p>\n\n\n\n
Sindrom sagorijevanja se naj\u010de\u0161\u0107e sagledava u kontekstu poslovnih obaveza i ambicija. Me\u0111utim, \u010dinjenica je da se isti javlja i me\u0111u studentskom populacijom. U literaturi je zastupljen i pojam akademski burnout kojim se opisuje ovo stanje. Studiranje \u0107e ne malom broju mladih sa sobom donijeti dosta izazova i stresnih doga\u0111aja \u2013 preseljenje u drugi grad i prvo razdvajanje od ku\u0107e, \u017eivot u studentskom domu, upoznavanje novih ljudi, uklapanje u novu sredinu i novo dru\u0161tvo, a ujedno su tu i mnogobrojne nove obaveze. Odre\u0111ena doza stresa je ono \u0161to \u0107e ih i motivisati da postavljaju sebi ciljeve i te\u017ee ka njihovom ostvarenju.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, kada je stres kontinuiran, kada je cjelokupno vrijeme usmjereno isklju\u010divo ka akademskom postignu\u0107u, rizik da \u0107e se u nekom trenutku razviti sindrom sagorijevanja je visok. Dolazi kao kulminacija nakon kontinuiranog vi\u0161enedeljnog, vi\u0161emjese\u010dnog ili vi\u0161egodi\u0161njeg u\u010denja, tokom kojeg je osoba zapostavljala i\/ili potiskivala svoje potrebe, \u017eelje, emocije. Karakteristi\u010dno za osobe koje razvijaju sindrom sagorevanja je da i kada imaju slobodno vreme ne uspjevaju da se ,,isklju\u010de\u2019\u2019 i posvete sebi ve\u0107 stalno razmi\u0161ljaju o obavezama koje im predstoje. Posebno je problemati\u010dno ukoliko nakon ulo\u017eenog truda izostane uspeh i ose\u0107aj satisfakcije koji on nosi, a javi se razo\u010daranje u sebe i preispitivanje sopstvenih sposobnosti.<\/p>\n\n\n\n
Osobe kod kojih je izra\u017een perfekcionizam (posebno onaj nezdravi), zatim osobe koje su prekomerno odgovorne, osobe koje imaju izra\u017eenu potrebu da sve dr\u017ee pod kontrolom, kao i one koje nemaju razvijene mehanizme za adekvatno no\u0161enje sa stresom podlo\u017enije su tome da razviju sindrom sagorevanja. Tako\u0111e, u riziku su i visoko senzitivne osobe na koje veliki broj obaveza, nametnuti ritam i rokovi mogu delovati preplavljuju\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Kako prepoznati sindrom sagorijevanja kod studenata?<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko prepoznajete sebe u navedenom, najbolje bi bilo da se obratite za pomo\u0107 stru\u010dnom licu koje \u0107e Vam pomo\u0107i da razvijete strategije za prevazila\u017eenje ovog problema. Tako\u0111e, ukoliko kod neke Vama bliske osobe uo\u010davate simptome sindroma sagorijevanja, skrenite joj pa\u017enju jer joj to mo\u017ee pomo\u0107i da osvijesti problem i blagovremeno preduzme korake ka rje\u0161enju.<\/p>\n\n\n\n