Helsin\u0161ki parlament gra\u0111ana Banja Luka je ju\u010de u Banja Luci, u sklopu mjeseca posve\u0107enog \u017eenama \u201c\u017divot \u017eena\u201d organizovao panel diskusiju na temu \u201cRadna prava i diskriminacija u oblasti rada\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Tom prilikom je predstavljeno istra\u017eivanje ra\u0111eno u periodu od 2018-2020. godine \u201cRodno zasnovana diskriminacija u oblasti rada u BiH\u201d, a autorica istra\u017eivanja Svjetlana Rami\u0107 Markovi\u0107 istakla je da je istra\u017eivanje pokazalo da je \u010dak 46% \u017eena i 15% mu\u0161karaca imalo iskustva sa diskriminacijom na osnovu pola na radnom mjestu, dok 78 % \u017eena nikada nije prijavilo svoja iskustva nadle\u017enim institucijama. Razlozi za neprijavljivanje su mnogobrojni, tu je prije svega nedostatak znanja o tome kako i kome prijaviti rodnu diskriminaciju na poslu, strah od otkaza, nepovjerenje u institucije, te strah od dodatne viktimizacije ukoliko se podnese prijava nadle\u017enom organu.<\/p>\n\n\n\n
Kada je rije\u010d o oblicima rodno zasnovane diskriminacije na tr\u017ei\u0161tu rada, ona naj\u010de\u0161\u0107e uklju\u010duje diskriminaciju pri zapo\u0161ljavanju (ugl. \u017eene mla\u0111e \u017eivotne dobi koje naj\u010de\u0161\u0107e dobijaju pitanja o zasnivanju porodice), diskriminaciju u napredovanju zbog razli\u010ditih faktora (\u017eivotna dob, seksualna orjetnacija) te diskriminacija u ugovorima i platama. \u010cak 70% ispitanika iz istra\u017eivanja je prilikom intervjua dobilo pitanja koja impliciraju diskriminaciju po osnovu pola.<\/p>\n\n\n\n
Mobing predstavlja naj\u010de\u0161\u0107i oblik diskriminacije (30 % svih okona\u010danih sudskih postupaka se odnosio na mobing), kojeg prati seksualno uznemiravanje i uznemiravanje (40% \u017eena su bile \u017ertve nekog oblika seksualnog uznemiravanja). Od svih \u017eena koje su izjavile da su se suo\u010dile sa seksualnim uznemiravanjem na poslu, 83% njih je izjavilo da je po\u010dinilac bi mu\u0161karac, a 74 % \u017eena i 54 % mu\u0161karaca izjavilo je da su bili uznemiravani od strane osoba koje rade na vi\u0161im pozicijama od njih.<\/p>\n\n\n\n
Gorica Ivi\u0107 ispred Fondacije Udru\u017eene \u017eene, govorila je o prisustvu seksualnog uznemiravanja na javnom mjestu. Istakla je da su u sklopu istra\u017eivanja kojeg su sproveli u toku 2021 godine (Online anketa) nalazi pokazali da se seksualno uznemiravanje i zlostavljanje naj\u010de\u0161\u0107e de\u0161ava na radnom mjestu (32%), u kafi\u0107u (25%), no\u0107nom klubu (28%), a potom i u ku\u0107i (21%). Ona je istakla da je podizanje svijesti o razli\u010ditim oblicima seksualnog uznemiravnja na radnom mjestu i njegovim \u0161tetnim posljedicama prva u nizu aktivnosti kojima se mo\u017ee sprije\u010diti porast rodno zasnovanog nasilja. Tako\u0111e je nophodna i obuka stru\u010dnjaka, kao i usvajanje internih dokumenata i smjernica o seksulanom uznemiravanju na nivou radne organizacije.<\/p>\n\n\n\n
Predrag Raosavljevi\u0107 iz Institucije ombudsmana naglasio je da je pandemija COVID-19 dodatno je zakomplikovala polo\u017eaj \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada, posebno u sektorima u kojima su \u017eene najvi\u0161e zastupljene (uslu\u017eni sektor te sektor tekstila i obu\u0107e). Institucije besplatne pravne pomo\u0107i i javni posrednici u radnim sporovima, zbog zakonskih ograni\u010denja, nemaju ovla\u0161\u0107enja za mirno rje\u0161avanje ovakvih slu\u010dajeva, a ona bi mogla ubrzati rje\u0161avanje sporova ili, eventualno, izostaviti sudski postupak, ukoliko se stranke sporazumiju.<\/p>\n\n\n\n
\u201cJedna od klju\u010dnih uloga Institucije jeste primanje pojedina\u010dnih i kolektivnih pritu\u017ebi u vezi sa diskriminacijom. Ova procedura je potpuno besplatna. Da bi bila razmotrena, pritu\u017eba mora sadr\u017eavati li\u010dne podatke podnosioca pritu\u017ebe, podatke o organu protiv kojeg se pritu\u017eba podnosi, opis doga\u0111aja koji su doveli do povrede prava i sloboda, izjavu da li i kada je pokrenut postupak kod drugog organa u vezi sa predmetom, te da li podnosilac pritu\u017ebe \u017eeli da se otkrije njegov\/njen identitet ili okolnosti slu\u010daja\u201d, naglasio je Raosavljevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ante Juri\u0107-Marjanovi\u0107 govorio je o va\u017enosti uvo\u0111enja dostojanstvene plate odnosno plate za \u017eivot, kao osnovnog ljudskog prava.<\/p>\n\n\n\n
\u201cDostojanstvena plata predstavlja donju granicu ispod koje radnik ne bi smeo biti pla\u0107en neki od indikatora koji se uzimaju u obzir kad se defini\u0161e minimalna zarada: realni i stvarni BDP, ponuda i potra\u017enja radne snage, rast produktivnosti, tro\u0161kovi proizvodnje, konkurentnost, itd. Kada defini\u0161emo iznos plate za \u017eivot uzimamo u obzir tro\u0161kove elementarno pristojnog \/dostojanstvenog \u017eivota\u201d, naveo je Juri\u0107-Marjanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Kada je rije\u010d o BiH gra\u0111ani\/ke primaju tek 27% od izra\u010dunate dostojanstvene plate \u0161to im omogu\u0107ava da samo pokriju one najosnovnije \u017eivotne tro\u0161kove, objasnio je Juri\u0107-Marjanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n