Lideri Zapadnog Balkana moraju odgovorno da ispune preuzete me\u0111unarodne obaveze i ubla\u017ee klimatsku krizu, upozoravaju stru\u010dnjaci za \u017eivotnu sredinu iz ovog regiona nakon konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama \u2013 COP 26 koja je odr\u017eana pro\u0161le sedmice u Glazgovu.<\/p>\n\n\n\n
Na ovoj konferenciji vi\u0161e od 40 zemalja iz cijelog svijeta se obavezalo da \u0107e postepeno ukinuti upotrebu uglja. Od zemalja Zapadnog Balkana me\u0111u njima je samo Sjeverna Makedonija, iako su i ostale dr\u017eave ovog regiona potpisale i ratifikovale brojne me\u0111unarodne sporazume o smanjenju emisije \u0161tetnih gasova, i prije svega \u2013 ukidanju termoelektrana na ugalj.<\/p>\n\n\n\n
\u201cRegionalni lideri treba da ispune svoja politi\u010dka obe\u0107anja i da se bez odlaganja posvete Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Razaraju\u0107i uticaji klimatskih promjena, kao i svakodnevno toksi\u010dno zaga\u0111enje vazduha, trpe gra\u0111ani \u0161irom regiona i pla\u0107aju visoku cijenu neefikasnih i nemarnih dr\u017eavnih politika. Sve vlade su du\u017ene da postave precizne i ambiciozne vremenske okvire za postepeno ukidanje upotrebe uglja. Sna\u017ene nacionalne politike, sa akcionim planovima, predstavljaju okosnicu pravedne energetske tranzicije i put ka suzbijanju klimatskih promjena\u201d, navodi se u saopp\u0161tenju koje potpisuju organizacije za za\u0161titu \u017eivotne sredine iz Beograda, Podgorice, Pri\u0161tine, Banjaluke i Skoplja.<\/p>\n\n\n\n
Aktivisti pozivaju svoje dr\u017eavnike da donesu ambiciozne planove za postepeno ukidanje upotrebe uglja do 2030. godine, \u0161to podrazumijeva urgentne i smjele nacionalne strategije energetske i pravedne tranzicije sa fosilne na zelenu energiju te navode da je potrebno bez odlaganja pokazati jasnu politi\u010dku volju i ambiciju, i razraditi planove aktivnosti sa ciljem da se ostvari potpuna dekarbonizacija regiona do 2050. godine.<\/p>\n\n\n\n
\u201cZa zemlje u razvoju poput Zapadnog Balkana nema alternative: ugalj mora biti izba\u010den iz upotrebe do kraja ove decenije. Realnost je da, \u0161est godina nakon Pariskog sporazuma, planovi za smanjenje gasova staklene ba\u0161te (Nacionalno utvr\u0111eni doprinosi) ili nisu doneseni ili se ne sprovode. Pored toga, proces koncipiranja i usvajanja ovih zakona nije bio inkluzivan i transparentan, zbog \u010dega su izostali brojni dru\u0161tveni i ekolo\u0161ki aspekti ovih procesa, \u0161to njihovu budu\u0107u implementaciju \u010dini problemati\u010dnom\u201d, stoji u saop\u0161tenju.<\/p>\n\n\n\n
\u010ceste i ozbiljne klimatske nepogode sve \u010de\u0161\u0107e ugro\u017eavaju normalne \u017eivote ljudi u regionu \u0161to dokazuju i nedavne razorne poplave u Bosni i Hercegovini, koje su u sarajevskoj regiji ostavile \u010ditava naselja paralizovana i satima bez struje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTrenutna situacija u BiH je veoma simboli\u010dna, jer su se buji\u010dne poplave de\u0161avale upravo u vrijeme najve\u0107e klimatske konferencije u Glazgovu. To samo pokazuje da je na\u0161a zemlja, iako mala, tako\u0111e te\u0161ko pogo\u0111ena klimatskom krizom \u0161to na\u0161i politi\u010dari \u010desto vole da zanemare. Slu\u0161amo prazne fraze bez istinskih opredjeljenja za smanjenje i prevenciju glavnog uzroka ove ekolo\u0161ke krize, a to je industrija uglja. Zbog toga zahtijevamo da scenario za dekarbonizaciju odmah postane dio politi\u010dke agende, te da se ukinu svi novi projekti za nove termoelektrane na ugalj i da se vlada obave\u017ee na ta\u010dan datum za postepeno ukidanje upotrebe uglja\u201d, apeluju iz Centra za \u017eivotnu sredinu iz Banjaluke.<\/p>\n\n\n\n
Razni su nivoi aktivnosti na polju klimatskih promjena u dr\u017eavama Zapadnog Balkana, ali \u010dak i one dr\u017eave koje su ispred ostalih treba da poja\u010daju svoje napore. Iako je Sjeverna Makedonija nazvana regionalnim liderom zbog postavljanja jednog od najambicioznijih klimatskih i energetskih ciljeva, nedostaje jasan plan kako da se to ostvari. Na drugoj strani spektra, BiH i Srbija \u010dak planiraju otvaranje novih termoelektrana na ugalj: Kostolac, Kolubara B, Ugljevik 3 i Tuzla 7. Kosovo* je, uprkos tome \u0161to jo\u0161 nije zemlja \u010dlanica UN-a, u\u010desnik Sporazuma o energetskoj zajednici, te je stoga u obavezi da poka\u017ee odlu\u010dnu posve\u0107enost ciljevima postepenog ukidanja upotrebe uglja. Istovremeno, organizacije Green Home i Eko-tim iz Crne Gore pozdravljaju zvani\u010dnu najavu Crne Gore o prestanku dalje zavisnosti od fosilnih goriva nakon 2035. godine, ali pozivaju na ja\u010du ambiciju:<\/p>\n\n\n\n
\u201cSada je imperativ da vlada usvoji jasnu mapu puta kako bi osigurala da je energetska tranzicija pravedna i da niko ne ostane zaboravljen. Dekarbonizacija i reorganizacija energetskog sektora se ve\u0107 de\u0161ava, tako da su nam potrebne konkretne aktivnosti, kao npr. hitno usvajanje Nacionalnog i energetskog klimatskog plana (NECP) i Nacionalnog plana adaptacije (NAP)\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Srbija je posljednja od zemalja iz regiona koja je po\u010dela da razvija NECP, i to, kako navode iz Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i \u017eivotnu sredinu i Beogradske otvorene \u0161kole bez adekvatnog u\u010de\u0161\u0107a javnosti.<\/p>\n\n\n\n
\u201cEnergetska tranzicija je u Srbiji zapo\u010deta bez otvorenog i transparentnog javnog dijaloga, ciljevi i ambicije nisu jasni, a dru\u0161tvene i ekonomske implikacije nisu predstavljene gra\u0111anima. Cjelokupni proces razvoja energetske i klimatske politike \u0161alje pomije\u0161ane poruke, sa izradom NECP-a i Strategije razvoja energetike sa jedne strane, i otvaranjem vrata za nove 3GV termoelektrane u Nacrtu prostornog plana, sa druge strane. Kontroverzne poruke se \u0161alju i od nadle\u017enih institucija u vezi sa energetskom tranzicijom, ali jedna poruka zvoni glasnije od drugih: predsjednik Vu\u010di\u0107 je svijetu u Glazgovu najavio da Srbija ne mo\u017ee da obe\u0107a vremenski rok kada je re\u010d o povla\u010denju upotrebe uglja. Ovo nas ostavlja bez nade i optimizma kada razmi\u0161ljamo o zelenoj budu\u0107nosti na\u0161e zemlje\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Poslije nekoliko nedjelja pregovora na UN-ovoj konferenciji za klimatske promjene gdje je zaklju\u010deno da su nau\u010dni dokazi jasni i svijet treba da ograni\u010di porast globalne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa kako bi se usporile klimatske promjene, ekolozi iz regiona se sla\u017eu u jednom: do sada su regionalni napori bili slabi i zaostaju u svakom pogledu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNa\u0161e zemlje ne mogu sebi da priu\u0161te ovo odlaganje, jer \u0107e teret biti jo\u0161 ve\u0107i po na\u0161e zdravlje i \u0161tete uzrokovane destruktivnim uticajima klimatskih promjena \u0107e stalno rasti. \u0160tavi\u0161e, kriza COVID-19 ili bilo koja unutra\u0161nja politi\u010dka situacija, ne mogu se koristiti kao izgovor za odlaganje postavljanja konkretnih ciljeva i jasnih akcionih planova za postepeno izbacivanje upotrebe uglja u ovoj deceniji, uz pravednu tranziciju. Pozivamo sve regionalne vlade da po\u0161tuju svoje politi\u010dke obaveze i da poka\u017eu odgovornost i istinsku posve\u0107enost interesima i dobrobiti svojih gra\u0111ana i usmjere region na put Zelene agende za Zapadni Balkan\u201d!<\/p>\n\n\n\n
Centar za \u017eivotnu sredinu<\/a>, Bosna i Hercegovina
Eko-svest<\/a>, Severna Makedonija
Green Home<\/a> i Eco-team<\/a>, Crna Gora
RERI<\/a> i BO\u0160<\/a>, Srbija
Mre\u017ea za klimatsku akciju Evrope<\/a><\/p>\n\n\n\n