Od ukupno 100, EU ima 68 bodova u Indeksu rodne ravnopravnosti, objavio je Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE). Ovo je veoma malo pove\u0107anje od samo 0,6 poena u odnosu na pro\u0161lu godinu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eEvropa je ostvarila veoma mali napredak u rodnoj ravnopravnosti. No, pojavljuju se veliki gubici kao rezultat pandemije COVID-19. Ekonomske posljedice za \u017eene traju du\u017ee, dok je o\u010dekivani \u017eivotni vijek mu\u0161karaca smanjen. Na\u0161i rezultati Indeksa mogu pomo\u0107i evropskim liderima da se suo\u010de s razli\u010ditim efektima pandemije na \u017eene i mu\u0161karce i ubla\u017ee nejednake kratkoro\u010dne i dugoro\u010dne posljedice,\u201d rekla je Carlien Scheele, direktorica EIGE-a.<\/p>\n\n\n\n
\u0160vedska i Danska su ponovo najbolje na ovogodi\u0161njem Indeksu, a slijedi ih Holandija, koja je presko\u010dila Finsku i Francusku i osvojila tre\u0107e mjesto. Luksemburg, Litvanija i Holandija su se najvi\u0161e pobolj\u0161ale od pro\u0161logodi\u0161njeg izdanja. Slovenija je bila jedina zemlja koja je nazadovala. Postoje velike varijacije u rezultatima rodne ravnopravnosti izme\u0111u zemalja. Oni se kre\u0107u od 83,9 bodova u \u0160vedskoj do 52,6 bodova u Gr\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n
U centru pa\u017enje je COVID-19, mentalno zdravlje i seksualno i reproduktivno zdravlje
Ovogodi\u0161nji Indeks fokusira se na veze izme\u0111u zdravlja i rodne ravnopravnosti \u2013 oblasti koje je pandemija koronavirusa izlo\u017eila vi\u0161e nego ikada. Na primjer, \u017eene su previ\u0161e zastupljene u zdravstvenom sektoru i stoga se suo\u010davaju s ve\u0107im rizikom od zaraze virusom. Zdravstveni radnici su se tako\u0111e suo\u010dili sa akutnim mentalnim stresom tokom pandemije zbog preoptere\u0107enosti i gledanja kako pacijenti pate i umiru.<\/p>\n\n\n\n
Mu\u0161karci sa COVID-19 bili su u ve\u0107em riziku od hospitalizacije od \u017eena. Ovo je povezano s njihovim zdravstvenim pona\u0161anjem i ve\u0107 postoje\u0107im stanjima kao \u0161to su kardiovaskularne bolesti i dijabetes, koji su \u010de\u0161\u0107i me\u0111u mu\u0161karcima.<\/p>\n\n\n\n
Natalitet je opao, posebno u zemljama koje su najvi\u0161e pogo\u0111ene pandemijom. Psiholo\u0161ki problemi, ekonomska nesigurnost i pove\u0107anje nepla\u0107enog rada na brizi za \u017eene doveli su parove do toga da odga\u0111aju ra\u0111anje djece \u2013 ili da ih uop\u0161te nemaju. To je tako\u0111er do\u0161lo u vrijeme kada je uslugama seksualnog i reproduktivnog zdravlja bilo te\u017ee pristupiti.<\/p>\n\n\n\n
S obzirom na to da pandemija COVID-19 predstavlja izazov bez presedana za kolektivno mentalno blagostanje i cjelokupno zdravlje gra\u0111ana Europe, od klju\u010dne je va\u017enosti da kreatori politike integriraju brige o rodnoj ravnopravnosti u zdravstvene i druge mjere oporavka kako bi postigli najbolje rezultate za sve.<\/p>\n\n\n\n