“Posle hrane, krova nad glavom i dru\u0161tva, ono \u0161to nam najvi\u0161e na svetu treba su pri\u010de.” -Philip Pullman<\/p>\n\n\n\n
Pri\u010dale su nam ih mame, bake, mame, tate, deke\u2026bilo pred spavanje, ili dok sedimo u ba\u0161ti, na terasi, ili smo na du\u017eem putovanju u automobilu, vozu, avionu. U njima je bilo prin\u010deva i princeza, bogata\u0161a i siromaha, dobrih i zlih, zmajeva i raznih \u010dudovi\u0161ta. I uglavnom su imale sre\u0107an kraj ili makar pouku i poruku kako treba ili ne treba postupati.<\/p>\n\n\n\n
A sada, kad se prisetite makar nekih od tih pri\u010da, zastanite i razmisllite koliko ste njih zapravo prepoznali u reklamama na televiziji, na promo \u0161tampi svih vrsta, na raznim sajtovima i dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ili su vas makar nekim motivom podsetile na pri\u010de koje ste slu\u0161ali, \u010ditali ili gledali.<\/p>\n\n\n\n
Storytelling i marketing<\/p>\n\n\n\n
Mrmot je prvo masirao kravu da bi dala bolje mleko, pa je \u0161pijunirao proces pravljenja \u010dokolade u fabrici i na kraju je ,,mrmot zavio \u010dokoladu u foliju\u201d. Dragan Nikoli\u0107 i Milena Dravi\u0107, doterani kre\u0107u na do\u010dek Nove godine kad im na vrata bane dru\u017eina Deda Mrazova, koji bi umorni od puta da se okrepe i pitaju: ,,Doma\u0107ice, mo\u017ee li jedna kafica?\u201d.<\/p>\n\n\n\n
De\u010dak sedi u \u0161atoru u dvori\u0161tu i pri\u010da sa svojim medom dok napolju lije ki\u0161a. Ali on je ljut i ne \u017eeli da se vrati u ku\u0107u. Me\u0111utim, kad kroz prozor ugleda da mama u kuhinji sprema puding, ljutnja nestaje\u2026<\/p>\n\n\n\n