Na\u0161 mozak je fascinantna stvar. Sprovedena su mnogobrojna istra\u017eivanja (koja su do\u0161la do fascinantnih podataka) upravo o na\u010dinu funkcionisanja na\u0161eg mozga i uticaju istog na na\u0161 \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko se bolje upoznamo sa na\u010dinima kako na\u0161 mozak funkcioni\u0161e, mo\u0107i \u0107emo da podstaknemo dodatnu dozu energije ili nalet kreativnosti kada nam zatreba.<\/p>\n\n\n\n
U nastavku vam predstavljamo nekoliko vrlo interesantnih \u010dinjenica o na\u010dinu funkcionisanja na\u0161eg mozga:<\/p>\n\n\n\n
Ve\u017ebanje, odnosno fizi\u010dka aktivnost zna\u010dajno uti\u010de na zdravlje na\u0161eg mozga. Tokom ve\u017ebanja podsti\u010demo mentalnu stimulaciju. I ne samo to. Kada isprobavate nove ve\u017ebe, dodatno podsti\u010dete rad mozga.<\/p>\n\n\n\n
Pored toga, na\u0161a ishrana uti\u010de na rad mozga. Najslo\u017eeniji organ u ljudskom telu zahteva zdrav na\u010din ishrane. Na\u0161em mozgu su potrebni i ugljeni hidrati, masti, belan\u010devine, vitamini i minerali, kao i dovoljno te\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n
Samo neke od zanimljivosti iz ove oblasti su:<\/p>\n\n\n\n
Da bi se snabdeo energijom, mozak prvenstveno koristi glukozu (gro\u017e\u0111ani \u0161e\u0107er).<\/p>\n\n\n\n
Za mentalne sposobnosti su va\u017ene masti bogate nezasi\u0107enim masnim kiselinama, na primer, danas vrlo \u010desto pominajne, omega-3-masne kiseline.<\/p>\n\n\n\n
Belan\u010devine (proteini) predstavljaju va\u017ene gradivne elemente za mo\u017edane strukture.<\/p>\n\n\n\n
Vitamini u mozgu imaju veoma va\u017enu ulogu u gra\u0111enju neurotransmitera, kao i u snabdevanju energijom neophodnom za odr\u017eavanje mo\u017edanih struktura i funkcija.<\/p>\n\n\n\n
Uno\u0161enje dovoljne koli\u010dine te\u010dnosti preduslov je za dobar rad mozga.<\/p>\n\n\n\n
Kofein iz kafe i \u010daja dospeva u mozak nakon 30 minuta i aktivira sinapse, \u0161to dovodi do ubrzavanja prenosa informacija.<\/p>\n\n\n\n
Dono\u0161enje odluka je aktivnost koju sprovodimo svakodnevno, u velikoj meri, bili mi toga svesni ili ne. Uglavnom bismo pomislili da je u svakoj situaciji mogu\u0107nost izbora odli\u010dna stvar, me\u0111utim, pre nekoliko godina sprovedena studija je otkrila ne\u0161to \u0161to su nazvali \u201eumor od odluka\u201c (eng. decision fatigue).<\/p>\n\n\n\n
Taj fenomen predstavlja stanje kada nas zamori veliki broj odluka koji smo primorani da donosimo u toku dana, pa nam se \u010desto desi da donesemo lo\u0161e odluke ili one koje se \u201epretpostavljaju\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 jedno istra\u017eivanje koje se bavilo temom dono\u0161enja odluka pokazalo je da najbolje odluke donosimo u toku jutra ili posle pauze. Razlog tome jeste upravo zato \u0161to \u2013 \u0161to vi\u0161e odluka donesemo u toku dana, na\u0161 mozak je umorniji i tada smo skloniji tome da manje razmi\u0161ljamo pri dono\u0161enju odluka ili biramo one sa manje rizika.<\/p>\n\n\n\n
Na jednoj konferenciji 2005. godine, na pitanje za\u0161to je manje \u017eena nego mu\u0161karaca na akademskim polo\u017eajima, predsednik Hardvardskog univerziteta odgovorio je da bi razlog mogle biti uro\u0111ene razlike u mozgu. Ova izjava ponovo je rasplamsala sukob koji ve\u0107 dugo tinja izme\u0111u pobornika genetske teorije i onih koji razloge za takvu neravnote\u017eu vide isklju\u010divo kao posledicu sociokulturnih uticaja.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, \u010dinjenica je da postoje biolo\u0161ke razlike izme\u0111u mozga \u017eene i mozga mu\u0161karca, i to strukturalne, fiziolo\u0161ke i biohemijske. Te razlike uti\u010du na opa\u017eanje, razumevanje, razmi\u0161ljanje, se\u0107anje i na obradu emocionalnih reakcija i stresa:<\/p>\n\n\n\n
\u017denski mozak se na\u010delnorazvija ranije od mu\u0161kog.<\/p>\n\n\n\n
\u017denski fetusi ve\u0107 u \u0161estnaestoj nedelji od za\u010de\u0107a pokre\u0107u usne, \u0161to mu\u0161ki fetusi rade tek u dvadesetoj nedelji od za\u010de\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
U \u0161estom mesecu trudno\u0107e \u017eenski fetusi, nekoliko nedelja pre mu\u0161kih, pokazuju sposobnost navikavanja. To zna\u010di da fetus sve re\u0111e reaguje na kratke ponovljene nadra\u017eaje (npr. na isti ton), dok na kraju ne prestane da obra\u0107a pa\u017enju na njih \u2013 \u0161to zapravo predstavlja rani oblik u\u010denja.<\/p>\n\n\n\n
Novoro\u0111ene devojj\u010dice br\u017ee od novoro\u0111enih de\u010daka reaguju na druge uplakane bebe.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanja su pokazala da \u017eene, uop\u0161teno, posti\u017eu bolje rezultate u zadacima koje zahtevaju primenu govornih sposobnosti. Nasuprot tome, mu\u0161karci imaju bolje rezultate ukoliko se zahtevasposobnost prostorne imaginacije.<\/p>\n\n\n\n
Mozak je najaktivniji kada spavate. Osobe sa vi\u0161im IQ-om sanjaju vi\u0161e, a tako\u0111e je dokazano da osobe koje malo odspavaju tokom dana imaju vi\u0161e energije i bolje su fokusirane na posao. O\u010dekivano \u2013 ukoliko ne spavamo dovoljno dokazano je da sporije produ\u0111ujemo i sporije reagujemo.<\/p>\n\n\n\n
Da li ste znali: Jedno istra\u017eivanje je pokazalo da oko 12 % ljudi sanja isklju\u010divo u crno-beloj varijanti, a ostali sanjaju u bojama.<\/p>\n\n\n\n
Za ve\u0107inu, zevanje je znak pospanosti. Ali, nova studija, sprovedena na Univerzitetu u Arizoni pokazuje da bi zevanje moglo da bude na\u010din na koji telo hladi mozak, odnosno da je zevanje termo-regulatorna radnja. Istra\u017eiva\u010di su otkrili da zevamo vi\u0161e tokom zime, jer je temperatura vazduha hladnija nego unutra\u0161nja telesna temperatura. Kada zevamo, unosimo ve\u0107u koli\u010dinu hladnijeg zraka u telo, \u0161to dovodi do hla\u0111enja mozga.<\/p>\n\n\n\n
\u010cesto pomislite kako vam se mnogo stvari vrzma po mislima? Verovatno ne gre\u0161ite. Procenjuje se da mozak proizvede 70,000 razli\u010ditih misli u toku dana.<\/p>\n\n\n\n
Da li ste znali: Na\u0161 mozak je sposoban da ima vi\u0161e ideja od broja atoma u poznatom svemiru.<\/p>\n\n\n\n
Kako ne biste dozvolili sebi da zaboravite neku sjajnu ideju koja vam je \u201epala na pamet\u201c, uvek pri ruci dr\u017eite rokovnik ili aplikaciju za bele\u0161ke na mobilnom telefonu kako biste ih zapisali i kasnije razradili.<\/p>\n\n\n\n