Pro\u010ditajte do sada nepoznatu Ko\u010di\u0107evu pripovjetku “\u0110e je mama?”, koja je nedavno objavljena u izdanju Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske, a koju je priredio Zoran Peja\u0161inovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Petar Ko\u010di\u0107 – “\u0110e je mama?”<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Bio je jesenji dan, tih, vedar i topao. Vazduh je mirisao zrelim vo\u0107em i suhim svje\u017eim sijenom \u0161to se je dovozilo s njiva. Grlice i golubovi padali su po strnji\u0161tu i kupili zrnje. Daleko u polju paslasu stada i \u010dulo se pokatkad bukanje volova i podvikivanje bezbri\u017ene \u010doban\u010dadi. U selu je bilo sve mirno, a naro\u010dito tamo oko ku\u0107e Petra Ostoji\u0107a.<\/em><\/p>\n\n\n\n Iznad ku\u0107e u pristranku su\u0161ile su se iz mo\u010dila izva\u0111ene konoplje, a ispod strehe visili su nanizani vijenci duhana. Ti\u0161ina dana i jesenje blago sunce mamili su iz uli\u0161ta p\u010dele te se je jasno \u010dulo njihovo zujanje oko p\u010delinjaka. Kod ku\u0107e nikoga nema. Sve se je razi\u0161lo. Ostala je samo mala Milica, najmla\u0111a \u0107erka Petrova. Ona slatko spava uvrh ku\u0107e u svome malom drvenom krevecu. Strina joj Stana, doma\u0107ica i ku\u0107anica, oti\u0161la \u010daskom na potok da propere ne\u0161to rubina i da donese vode. “Milica slatko spava, ne\u0107e se valjda probuditi dok ja ne do\u0111em” \u2013 tako je mislila strina Stana ostavljaju\u0107i je samu.<\/em><\/p>\n\n\n\n Mala Milica, zdrava, okrugla petogodi\u0161nja djevoj\u010dica, bila je vrlo bistra i pametna, ali ipak nije mogla razumijeti, za\u0161to joj se majka tako dugo ne vra\u0107a od \u0111edine ku\u0107e. Radi toga \u010desto je bila nujna i zami\u0161ljena. Jo\u0161 bi mo\u017eda spavala, da je ne probudi svojim kakotanjem jedna koka, \u0161to je snijela jaje u sepetu \u0161to je visio spolja na brvnima ispod strehe ba\u0161 s protivne strane gdje je bio njezin mali krevetac. Milica se prenula i mirno ustala s kreveca i po\u0161la nadvor strini. Kad je izi\u0161la na dvori\u0161te, nije bilo strine na onom mjestu gdje je grebenala lan. Grebeni i lan stoje na istoj onoj plati, kao i prije, samo strine nema. Zato mala Milica pre\u0111e preko dvori\u0161ta, izi\u0111e na strugu i po\u0111e seoskim putem onamo prema konoplji\u0161tu, misle\u0107i da joj je strina oti\u0161la da obi\u0111e teoce u ogradi.<\/em><\/p>\n\n\n\n Do\u0161av\u0161i do ograde, ne na\u0111e strine, ali joj nekako ne\u0161to do\u0111e u njenu malu pamet, kako bi bilo da ona ode \u0111edinoj ku\u0107i, pa da dovede mamu kada ju je ve\u0107 toliko dana ostavila. Ona se sje\u0107a kako je s mamom i\u0161la nekoliko puta \u0111edi, i to joj se nije \u010dinilo daleko. I doista, ku\u0107a njenog \u0111ede, staroga seoskog pope, bila je udaljena jedva pola sata. Jo\u0161 malo kad bi izi\u0161la gore na Glavicu, vidjela bi se \u0111edina ku\u0107a, kako se bijeli me\u0111u ostalim seoskim ku\u0107ama i veli\u010dinom ih sviju nadvisuje.<\/em><\/p>\n\n\n\n \u017delja za majkom, lijepi jesenji dan, poljska ti\u0161ina, a put pukao pred o\u010dima, koji upravo vodi prema \u0111edinoj ku\u0107i, sve to obuze njenu malu detinju du\u0161u i ona po\u0111e pravo putem izme\u0111u \u017eivice crnoga trna na kojem su se modrile krupne trnjine. Ide Milica, odlu\u010dno ide. Malo se zajapurila pa onako okrugla lica, najvi\u0161e nali\u010di krupnoj rumenoj zreloj tre\u0161nji, a tamne joj se o\u010di upravo podudaraju s okruglim modrim trnjinama. Kad je izi\u0161la gore na Glavicu, i ugledala \u0111edinu ku\u0107u, jako joj je zakucalo njeno malo srce raduju\u0107i se \u0161to \u0107e se opet sastati s mamom poslije toliko \u017eeljenih dana. \u010cudno joj je za\u0161to je mama oti\u0161la i kako je mogla oti\u0107i kad je onako bila bolesna. Zna da je mama dugo le\u017eala u sobi i da ju je strina \u010desto ispod ruke izvodila pred ku\u0107u, gdje je sjedila prema suncu i sun\u010dala se, pa poslije opet ulazila u sobu i le\u017eala na prostira\u010du. Jednog je dana strina odvela Milicu tetki, da se zabavi s tetkinim bracom, pa kad su je posle nekolika dana opet doveli ku\u0107i, mame nije zatekla kod ku\u0107e. Tata ju je tada mnogo milovao i govorio joj kako je mama oti\u0161la \u0111edi i da \u0107e sutra do\u0107i. Ona je spavala i do\u0161lo je sutra, a mame nije bilo. Ona je ponekad i plakala, ali ju je strina zabavljala, davala joj lje\u0161nika i suvih \u0161ljiva i govorila joj da bude pametna i dobra pa \u0107e mama sutra ili mo\u017eda prekosutra do\u0107i.<\/em><\/p>\n\n\n\n Takve su joj se misli javljale u njenoj maloj glavici, te bi brzo odlazile i dolazile, a samo je jedna najdulje ostajala u du\u0161i, i to ona naj\u017eivlja i najdra\u017ea, kako \u0107e se ubrzo vidjeti s majkom i sjesti joj u krilo, pa joj se maziti i \u010devrljati, i moliti je da joj pri\u010da pri\u010du. Kad bi joj ova misao zavladala du\u0161om to bi joj se vidjelo i na licu, koje bi se prelilo nekom bla\u017eenom vedrinom. I onda bi odlu\u010dnije i\u0161la i primicala se \u0111edinoj ku\u0107i. Silaze\u0107i s Glavice dolje u ravnicu, put joj je bio jo\u0161 ljep\u0161i. Na mnogo mjesta obrastao niskom travom, pa mekan i ugodan pod njenim bosim no\u017eicama. Iz okolice s poko\u0161enih i po\u017enjevenih njiva \u010dula se je \u010dobanska pjesma i vidjela su se stada ovaca i \u010dopori goveda. To je njoj bilo sve obi\u010dno, i nije mnogo privla\u010dilo njene pa\u017enje. Njojzi je bila pred o\u010dima samo bijela visoka \u0111edina ku\u0107a, i ona se je tamo \u017eurila. Kad bi iz trave pokraj puta nenadno prhnula pokoja prepelica ili grlica, ona bi se sva stresla, ali bi je taj strah brzo pro\u0161ao, jer vidi oko sebe na sve strane \u017eivot, obasjan blagim jesenjim suncem.<\/em><\/p>\n\n\n\n Primicala se je \u0111edinoj ku\u0107i, a srce joj je sve sna\u017enije tuklo i izlazila joj jo\u0161 jasnija rumen po licu. Njen stari \u0111edo duge bijele brade sjedio je na jednoj klupi pred ku\u0107om, u ruci je dr\u017eao neku staru knjigu, a pred njim je stajala jedna mlada \u017eena iz susjedstva. Do\u0161la je da pita bi li valjalo, Boga mole\u0107i, sutra nabijati konoplje, jer lijepi su dani za nabijanje, a sutra se eto desio neki mali svetac. Stari popa prevr\u0107e listove i tra\u017ei da li se sutra\u0161nji svetac pi\u0161e crvenim ili crnim slovima.<\/em><\/p>\n\n\n\n Uto se mala Milica priku\u010dila ve\u0107 na vratnice. Vratnice \u0161krinu\u0161e, pa i popa i mlada \u017eena pogleda\u0161e tamo, i u isti se mah obadvoje za\u010dudi\u0161e kad vidje\u0161e malu Milicu samu. Ona prilazi slobodno k njima i o\u010dicama mjerka otkud \u0107e joj se majka pomoliti. Stari \u0111edo vr\u017ee knjigu pokraj sebe na klupu, i uze svoju unu\u010dicu na krilo, pa je poljubi i po\u010de pitati kako je do\u0161la sama. “Bome ja sve putom preko njiva pa ajde, ajde, pa ovamo. \u0110edo, na daleko se vidi ku\u0107a, pa ja po\u0161la tebi i mami. A \u0111e je mama, \u0111edo, je li u ku\u0107i?\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n Sunce je bilo na smiraju i svojom zlatnom svjetlo\u0161\u0107u obasjavalo ovu lijepu sliku. Niz obraze starog \u0111ede pale su nekolike suze i sjajile se na dugoj bijeloj bradi. Mlada je \u017eena uzdahnula, sagnula se i poljubila starom popi ruku i rekav\u0161i tiho zbogom, udaljila se. Maloj Milici sve ovo nekako nejasno i \u010dudno, i obziru\u0107i se otkud \u0107e joj se majka pomoliti, opet zapita \u0111edu: \u201eA je li, \u0111edo, za\u0161to pla\u010de\u0161? Nemoj plakati\u201c.<\/em><\/p>\n\n\n\n