Još od davnina, konverzacija je bitan faktor za mnoge događaje, napretke i postignuća. Svaka poruka mora biti preneta sredstvima komunikacija – verbalnim ili neverbalnim, a što je komunikacija uspešnija, konstruktivnija i pozitivnija, to su i ishodi situacija bolji i kvalitetniji. Kao veoma izraženu ljudsku sposobnost, koja čini svaki segment naših života, potrebno je naučiti kako pravilno i konstruktivno komunicirati.
Šta je destruktivna komunikacija?
Ono što je suprotno od konstruktivne komunikacije jeste – destruktivna komunikacija. Ona uključuje svaljivanje krivice, tračaranje i negativnost. Ove odlike su destruktivne, pre svega, zato što štete kvalitetu života i crpe vašu životnu snagu, i uzrokuju osećaj emotivne praznine.
Da li ste se posle nekog “praznog” razgovora, “partije tračeva” ili nečijeg kukanja osećali loše, sumorno, bez energije? To je znak da ste prisustvovali destruktivnoj komunikaciji koja vas je umorila.
Neproduktivnost koja je proizvod destruktivnih odnosa, prenosi se na sve aspekte vašeg života: porodicu, prijatelje, vreme za sebe i lične potrebe, posao, i može imati uticaja na nastanak straha i stresa.
Promena počinje sa VAMA
Promena počinje sa vama i željom da budete drugačiji. Svaki put kada sretnete nekoga ili se sastanete sa nekim, razgovor može otići u dva smera: putem destruktivnosti ili putem konstruktivnosti.
Naučite da prepoznate one negativne, sprečite ih i birajte pozitivne teme, a ako vaše insistiranje naiđe na otpor, povucite se iz razgovora. Zašto biste trpeli takav vid konverzacije koji za rezultat ima vašu iscrpljenost. Unapredite svoj stav i duh.
Ista je situacija i sa radnim okruženjem: ona radna okruženja koja promovišu pozitivne interakcije su profitabilnija, zaposleni manje odsustvuju, a više su angažovani, produktivni i srećni.
A šta kada je u pitanju KRITIKA?
Konstruktivna kritika
Kada je reč o konstruktivnoj kritici, ona se uvek odnosi na ponašanje a nikada na osobu. Konstruktivna kritika podrazumeva da uvek tačno ukažete na ono što vam smeta, da kažete zašto vam to smeta, poštuje se druga osoba i njeno pravo da pogreši.
Destruktivna kritika
Kod destruktivne kritike, ona se odnosi na osobu umesto na ponašanje. Na taj način se stvara prostor za javljanje ljutnje i otpora, a smanjuje se mogućnost promene ponašanja, jer ponašanje se može menjati, ali ne i osoba koja je predmet kritike. Vređanje predstavlja i izraz nepoštovanja prava druge osobe.
Zašto treba da primenite konstruktivni stil komuniciranja?
Ako želite da utičete na druge, da promene ponašanje koje nije primereno, primeni konstruktivni stil kritike. Na taj način izbegavate da provocirate negativna osećanja i ponašanja.
Ukoliko se kada primenite konstruktivni stil drugi osećaju napadnuto, uvređeno i poniženo, ta osećanja mogu izazvati agresiju ili povlačenje. Neki će možda prihvatiti kritiku, ako osete da niste onaj koji vređa i pokušava da kontroliše.
Predlaganje rešenja i isticanje pozitivnih strana situacije, a ne samo isticanje nečijih grešaka, može ublažiti negativni ton i osobu navesti na razmišljanje.
Konstruktivna komunikacija u roditeljstvu
Konstruktivna komunikacija je veoma bitna u roditeljstvu. Da bi roditelji uspostavili poverenje sa decom, neophodno da vode konstruktivne razgovore. To znači da dete može da kaže roditeljima sve, i onda kada uradi nešto što nije u redu ili kada nešto ne uradi uopšte, a da za to ne bude kažnjeno. Roditelji su tu da ga nauče, da mu pomognu i podrže.
Dete iz takvih konverzacija izlazi sa pozitivnom emocijom i zna da može da se osloni na roditelje. Stvara se osećaj uzajamnog poverenja koje nijedna strana ne želi da naruši.
Preuzeto sa: BRIDGE Communications